Iran spreman za dug rat: Teheran poručuje da će se braniti „bez obzira na cenu“

Iran se priprema za dugotrajan rat sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, izjavio je Ali Laridžani, generalni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, trećeg dana sukoba između Teherana i američko-izraelske koalicije.

Laridžani je ponovio stav koji su iranski zvaničnici iznosili od početka sukoba:

„Branićemo se, bez obzira na cenu.“

Od 28. februara, SAD i Izrael sprovode koordinisanu i masovnu vojnu ofanzivu protiv Irana. Napadi su usmereni pre svega na iranske vojne objekte, državne institucije i pojedine visoke zvaničnike.

Iako je u tim napadima poginulo više visokorangiranih iranskih funkcionera, teokratski režim u Iranu za sada ostaje stabilan.

Teheran je na napade odgovorio lansiranjem balističkih raketa i dronova na ciljeve u Izraelu, ali i na vojne instalacije u zemljama Persijskog zaliva gde se nalaze američke baze.

Ujedinjeni Arapski Emirati tvrde da su poslednjih dana bili meta stotina iranskih raketa i dronova.

Admiral Bred Kuper, komandant američke Centralne komande (CENTCOM), izjavio je da je Iran do 4. marta ispalio više od 500 balističkih raketa i preko 2.000 dronova, optužujući Teheran da u tim napadima ne pravi razliku između vojnih ciljeva i civila.

Koliko raketa i dronova Iran zapravo ima?

Koliki je stvarni arsenal Irana, međutim, i dalje je nepoznat.

„Ne znamo tačno koliko balističkih raketa i dronova Iran zaista poseduje“, rekao je za DW jedan stručnjak za naoružanje koji je želeo da ostane anoniman.

Na početku rata izraelska vojska procenjivala je da Iran raspolaže sa oko 2.500 balističkih raketa.

Međutim, taj broj je verovatno već značajno smanjen — ne samo zbog lansiranja raketa tokom napada, već i zbog američko-izraelskih udara na skladišta oružja.

Satelitski snimci koji kruže internetom navodno prikazuju napade na raketne baze u gradovima Kermanšah, Karadž, Horamabad i severni Tabriz. Na snimcima se vide urušeni ulazi u tunele koji vode do podzemnih skladišta projektila.

Istovremeno, američke i izraelske snage aktivno tragaju za mobilnim raketnim lanserima.

„Ono što je pre pet godina bilo gotovo nemoguće, danas je izvodljivo zahvaljujući tehnološkom napretku“, kaže stručnjak za oružje.
„Ipak, ostaje pitanje koliko je tih sistema zaista uništeno.“

Takođe nije poznato koliko je raketa Iran rasporedio širom zemlje pre početka rata niti koliko lansera i dalje ima operativnih.

Izraelska vojska upozorila je 4. marta da Iran i dalje ima značajan kapacitet za raketne napade, uprkos stalnim vazdušnim udarima.

Dronovi – jeftino, ali smrtonosno oružje

Jedna od najvećih prednosti Irana je sposobnost brze proizvodnje dronova.

Prema procurelim ruskim dokumentima, Iran može da proizvede oko 5.000 dronova mesečno.

Ti dronovi mogu se lansirati sa veoma jednostavne konstrukcije koja se može postaviti za svega nekoliko sati.

Proizvodnja jednog drona tipa „Shahed“ košta Iran svega nekoliko hiljada dolara.

Za poređenje, američka presretačka raketa Patriot koja se koristi za obaranje takvih dronova može da košta do 3 miliona dolara po komadu.

Prema analizi New York Timesa, zasnovanoj na satelitskim snimcima i verifikovanim video-materijalima, Iran je tokom prvih dana rata koristio rakete kratkog dometa i dronove kako bi oštetio komunikacione i radarske sisteme na ili u blizini najmanje sedam američkih vojnih baza na Bliskom istoku.

Pošto je komunikaciona infrastruktura američke vojske strogo poverljiva, teško je proceniti tačno koji su sistemi pogođeni.

Ipak, napadi sugerišu da je Iran pokušao da poremeti američku komunikaciju i koordinaciju vojnih operacija u regionu.

Strategija Teherana: izdržati i produžiti rat

Prema rečima Fawaza Gergesa, profesora međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije, Iran pokušava da produži sukob i dobije na vremenu.

„Iransko rukovodstvo imalo je vremena da planira i koordinira svoje poteze. Mislim da se pripremaju za dug rat“, rekao je Gerges.

On ističe da je ključna strategija iranskog režima otpornost — sposobnost da izdrži udare, apsorbuje gubitke i nastavi borbu.

Najveću cenu plaćaju civili

Dok se vojne operacije nastavljaju, najveći teret rata snosi civilno stanovništvo Irana.

Iako SAD i Izrael tvrde da gađaju precizne vojne ciljeve, velika kolateralna šteta u gusto naseljenim gradovima gotovo je neizbežna.

Prema iranskim izvorima, prvog dana sukoba pogođena je osnovna škola u gradu Minab na jugu zemlje.

Iranski državni mediji objavili su snimke masovnih sahrana za 168 dece i njihove učitelje, koji su navodno poginuli u napadu.

Ujedinjene nacije opisale su incident kao „apsolutno šokantan“ i pozvale na međunarodnu istragu.

Izrael je negirao da je napao školu u Minabu, gradu koji se nalazi oko 40 kilometara od Omanskog zaliva.

Sjedinjene Američke Države, koje imaju dve udarne grupe nosača aviona u regionu, saopštile su da će sprovesti istragu o tom incidentu.