SAD su zaista napale Kharg ostrvo.

• 13. marta američko vazduhoplovstvo izvelo je veliki napad na više od 90 vojnih ciljeva na ostrvu.

• Kharg je ključan jer kroz njega prolazi oko 90% iranskog izvoza nafte.

• Trump je izjavio da su „uništeni svi vojni ciljevi“ na ostrvu.

• Međutim, naftna infrastruktura nije gađana, ali je Trump zapretio da bi to mogao uraditi ako Iran nastavi blokadu Hormuza.

Drugim rečima:
 napad je bio vojni, ali potencijalno može postati napad na naftu, što bi bio ogroman globalni šok.

2. Da li Trump planira trupe ili baze na ostrvu

Trenutno:

• nema potvrde da SAD planiraju kopnenu okupaciju Kharga

• operacija je za sada vazdušno-pomorska

Ali cilj napada je bio:

• uništavanje mine-skladišta

• raketnih bunkera

• infrastrukture koja napada brodove u Hormuzu.

To znači da SAD pokušavaju da razbiju iransku kontrolu nad moreuzom, a ne da odmah zauzmu ostrvo.

---

3. Šta Trump sada govori o Ormuskom moreuzu

Trump sada traži međunarodnu vojnu koaliciju.

On je rekao da:

• je tražio pomoć od oko 7 zemalja da patroliraju moreuzom.

• očekuje da mnoge zemlje pošalju ratne brodove.

• čak je upozorio NATO da će imati “lošu budućnost” ako ne pomognu.

Zemlje koje je pominjao:

• UK

• Francuska

• Japan

• Južna Koreja

• Kina

Razlog:
kroz Hormuz prolazi oko 20% svetske nafte.

4. Šta Iran radi sa brodovima u Hormuzu

Iran sada vodi selektivnu blokadu moreuza.

Iran tvrdi

• da je moreuz otvoren za većinu sveta

• ali zatvoren za SAD i Izrael.

Iranski ministar spoljnih poslova rekao je da:

 svi osim američkih i izraelskih brodova mogu prolaziti.

5. Priča o juanu (kineskoj valuti)

Pojavila se još jedna velika geopolitička igra.

Iran razmatra da:

• dozvoli tankerima prolaz

• samo ako se nafta plaća u kineskom juanu.

To bi značilo:

• pokušaj rušenja dominacije dolara u trgovini naftom

• jače povezivanje Irana sa Kinom.

6. Koliko je situacija ozbiljna

U ovom trenutku:

• tanker saobraćaj je pao i do 70%

• više od 150 brodova čeka ispred moreuza

• cene nafte su naglo skočile.

Iran je već napao više trgovačkih brodova, a osiguranje za brodove je eksplodiralo.

Ako su Sjedinjene Države pretpostavile, pre nego što su napale Iran, da će glavni proizvođač nafte nerado zatvarati Ormuski moreuz iz straha od blokiranja sopstvenog izvoza nafte, pogrešno su procenile.

Saobraćaj kroz moreuz, kroz koji obično protiče petina svetske proizvodnje nafte, ozbiljno je smanjen od početka najnovijeg sukoba na Bliskom istoku pre dve nedelje. Najmanje 16 brodova u regionu je pogođeno dronovima ili drugim oružjem, a Iran je preuzeo odgovornost za neke od napada.

Ali sam Iran transportuje naftu kroz moreuz u gotovo istim količinama kao i pre rata, zarađujući preko potreban novac za održavanje svoje ekonomije i ratnih napora. Pored toga, već su milioni barela iranske sirove nafte bili na moru tražeći kupce pre početka sukoba.

Podaci o praćenju tankera i satelitski snimci pokazuju da je iranska sirova nafta tekla kroz moreuz čak i dok je sukob osakatio izvoz sirove nafte i prirodnog gasa iz obližnjih zemalja Persijskog zaliva.

Energetski analitičari kompanije Kpler, koja se bavi podacima i analitikom trgovine, procenili su u četvrtak da je Iran uspeo da izveze 12 miliona barela od početka sukoba 28. februara. Pomorska obaveštajna kompanija TankerTrackers ima još veću procenu: 13,7 miliona barela od sredine prošle nedelje.

Te brojke ukazuju na to da Iran uspeva da isporuči oko milion barela dnevno (bpd). To se može uporediti sa njegovim prosečnim izvozom od 1,69 miliona bpd prošle godine, prema podacima Kpler-a.

Iran razmatra mogućnost da brodovima povezanim sa Kinom dozvoli prolazak kroz Ormuski moreuz.

Jedan iranski zvaničnik rekao je da Islamska Republika može odobriti bezbedan prolaz tankerima za naftu ako se teret trguje u kineskim juanima.

Zvaničnik je razgovarao sa reporterom CNN-a, jednim od retkih zapadnih reportera kojima je dozvoljeno da putuju u Teheran od izbijanja rata.

Odobravanje bezbednog prolaza brodovima povezanim sa Kinom poštedelo bi iranskog strateškog saveznika ekonomskih problema rata, a istovremeno bi udvostručilo uticaj koji Zapad oseća.

Nafta se skoro u potpunosti trguje u američkim dolarima, sa izuzetkom sankcionisane ruske nafte, koja se trguje ili u rubljama ili juanima.

Neki komercijalni brodovi su već izmenili svoje transponderske signale kako bi se proglasili povezanim sa Kinom, u očiglednom pokušaju da izbegnu da budu meta, prema podacima o praćenju mora.