Geopolitički preokret: Samit na Aljasci i POBEDA PUTINA?

Nikola Milnovicavg 20, 20250

U protekloj nedelji došlo je do dramatičnog obrta na svetskoj sceni: američki predsednik Donald Tramp sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na vojnoj bazi u Aljasci, što je označilo prvi direktni susret lidera SAD i Rusije od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Ovaj samit u Anchorageu na Aljasci 15. avgusta 2025. organizovan je sa ciljem da se pronađe put ka okončanju ukrajinskog rata, ali je istovremeno izazvao zabrinutost evropskih saveznika i lavinu spekulacija na društvenim mrežama. U nastavku detaljno analiziramo šta je dogovoreno (i šta nije) na Aljasci, tajne ponude i uslove mira o kojima se priča, reakcije Volodimira Zelenskog i evropskih lidera, kao i potencijalne geopolitičke implikacije – uključujući teorije zavere da Vašington i Moskva možda igraju zajedničku igru na štetu Evropske unije.

Samit na Aljasci: Tramp dočekuje Putina uz najviše počasti

Susret Trampa i Putina na tlu SAD bio je izuzetno simboličan. Iako je Putin međunarodno izolovan zbog invazije na Ukrajinu (protiv njega postoji i poternica Međunarodnog krivičnog suda), dočekan je u Aljasci uz pun ceremonijalni protokol. Američki predsednik se pojavio na crvenom tepihu da sačeka Putinov dolazak, priređen je i prelet američke avijacije u čast gosta, a zatim su dvojica lidera zajedno sela u predsedničku limuzinu “Beast”.

Ruski zvaničnici su trijumfalno izveštavali da je posle godina izolacije “ruski predsednik dočekan crvenim tepihom u Sjedinjenim Državama”. Takav prijem, koji je Zapadni mediji opisao kao „pompezan“ doček ratnog vođe, izazvao je šok i negodovanje u Evropi. Maria Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, likovala je da je Zapad doveden do “pomračenja uma na ivici ludila” jer je posmatrao kako se Putin, uprkos sankcijama i ratu, šeta po crvenom tepihu u Americi.

Samit je trajao nekoliko sati iza zatvorenih vrata i završen je bez zajedničke konferencije za štampu ili potpisanog sporazuma, ali nagovešten je “dogovor” u naznakama. Tramp i Putin su posle sastanka dali kratke izjave, u kojima su delovali srdačno i tvrdili da su napravili “značajan napredak” ka okviru sporazuma. Nije proglašen prekid vatre – što je mnoge razočaralo – ali nisu uvedene ni nove sankcije Rusiji koje je Tramp prethodno pretio u slučaju izostanka prekida vatre. Obojica lidera su čak nagovestili mogućnost drugog susreta, potencijalno u Moskvi.

Tramp menja kurs prema ruskom scenariju

Najvažniji rezultat aljaskog samita tiče se pristupa daljem toku rata u Ukrajini. Tramp je napustio ranije zalaganje za momentalni prekid vatre i neočekivano prihvatio rusku logiku da se ide direktno na sveobuhvatni mir, umesto na privremeno primirje. Pre sastanka, američki predsednik je javno govorio da želi brz prekid vatre i pretio je sankcijama ne samo Rusiji nego i Kini (kao glavnom kupcu ruske nafte) kako bi izvršio pritisak na Moskvu. Međutim, posle susreta sa Putinom, Tramp je izjavio da su se saglasili da se fokus sa primirja prebaci direktno na mirovni sporazum, zaobilazeći fazu prekida vatre koju su Ukrajina i Evropljani tražili uz raniju podršku SAD.

Drugim rečima, Tramp je usvojio stav Moskve: da se pregovori vode dok borbe na terenu teku dalje, sve dok se ne postigne konačan dogovor. On je dodao da bi “voleo da se borbe obustave”, ali da “strateški gledano, prekid vatre sada može biti nepovoljan za jednu ili drugu stranu”. Ovakav obrt predstavlja veliku diplomatsku pobedu za Putina – kako ocenjuju i zapadni i ruski izvori – jer je Tramp praktično prihvatio rusku tezu da zamrznuti konflikt bez rešenja samo daje prednost Kijevu i EU. “Glavna tačka je da su obe strane prebacile odgovornost na Kijev i Evropu da postignu rezultate u daljim pregovorima,” sažeo je zadovoljno ruski zvaničnik Dmitrij Medvedev nakon samita. Samo održavanje ovakvog susreta uz najveće počasti već je izveo Putina iz diplomatske izolacije i “u potpunosti obnovio mehanizam visokih susreta Rusije i SAD”, hvalio se Medvedev.

Naravno, Putin nije dobio baš sve što je želeo. Tramp nije odmah ponudio Moskvi sveobuhvatno ukidanje ekonomskih sankcija – što je ruska strana priželjkivala s obzirom na sve veći pritisak sankcija na rusku privredu. Prema izveštajima, Tramp je jasno stavio do znanja da “neće biti nikakvog poslovnog dogovora dok se rat ne reši” i čak je uoči samita naglasio da su sva ekonomska pitanja na čekanju dok traje rat.

Takođe, iako je Putin navodno doveo čitavu privrednu ekipu (ministra finansija i šefa državnog investicionog fonda) u Aljasku da razgovaraju o trgovini, energentima, Arktiku i tehnologiji, ti razgovori praktično nisu ni otvoreni. Tramp je zadržao i opciju sankcionisanja Kine zbog podrške ruskoj ratnoj mašini, rekavši da će za “dve do tri nedelje” ponovo razmotriti uvođenje sekundarnih sankcija Pekingu ako ne bude napretka.

Ipak, ono što je najviše uznemirilo evropske prestonice jeste utisak da su Tramp i Putin u Aljasci iscrtali obrise potencijalnog mirovnog plana za Ukrajinu – i to po merilima Kremlja. Putin je uspeo da Trampa privoli na razgovor o konkretnim uslovima “razmene teritorija” i bezbednosnih garancija, umesto da se insistira na povratku na stanje pre rata ili na punom povlačenju ruskih trupa. U nastavku predstavljamo ključne elemente tog predloga koji su procureli u javnost.

KAKO ĆE MOŽDA IZGLEDATI NOVA MAPA UKRAJINE?

Ponuda iz Aljaske: Teritorije za mir i uslovi Moskve

Već dan nakon samita procurili su prvi detalji neformalne ponude koju je Vladimir Putin izložio Trampu kao okvir za mir. Prema izveštaju agencije Reuters koji se poziva na izvore upoznate sa razmatranjima Moskve, plan predviđa obostrane teritorijalne ustupke – ali ne simetrične. Suština predloga je sledeća:

Ukrajina bi morala da se povuče iz čitavih istočnih regiona Donjecka i Luganska (Donbas) i prepusti ih Rusiji, što je apsolutni zahtev Moskve od početka rata. Putin je jasno stavio do znanja da želi ceo Donbas “u potpunosti” pod kontrolom Rusije. Trenutno oko 25% Donjecke oblasti i delovi Luganske oblasti još su pod ukrajinskom kontrolom, ali Kremlj insistira da i to mora pripasti Rusiji. Drugim rečima, Moskva traži da Kijev zvanično odustane od teritorija na istoku zemlje.
Zauzvrat, Rusija bi “zamrzla” svoje napredovanje na jugu Ukrajine, u delovima Hersonske i Zaporoške oblasti. Putin je navodno rekao da je spreman da zaustavi liniju fronta na trenutnim pozicijama u Zaporožju i Hersonu, koje Rusija delimično drži, ako Ukrajina prihvati da se povuče iz Donbasa (Donjeck + Lugansk). To praktično znači da bi Moskva zadržala ogromne delove juga (trenutno kontroliše oko 70% Zaporoške i Hersonske oblasti), ali se obavezala da ne širi dalje okupaciju tih oblasti prema preostalom delu pod ukrajinskom kontrolom.
Osim “zamrzavanja” fronta na jugu, Rusija bi vratila Ukrajini neke “male džepove” teritorije koje trenutno drži na severu – konkretno, nekoliko manjih delova regiona Sumi i severoistoka regiona Harkov. Radi se, međutim, o vrlo ograničenoj površini: oko 440 kvadratnih kilometara ukupno, prema ukrajinskim izvorima, dok za poređenje pod ruskom kontrolom je preko 100.000 km² ukrajinske teritorije uključujući Krim i Donbas. Drugim rečima, kritičari tvrde kako Moskva nudi da vrati tek “mrvice” teritorije na severu (koje je ionako osvojila na početku rata 2022. i mahom drži nepromenjene), dok bi Kijev trebalo da preda velike delove istoka koje je do sada branio. Ukrajinska vlada je ovaj predlog već kategorički odbacila – povlačenje iz Donjecke oblasti nazvala je nedopustivim jer se tamo “ukrajinska vojska čvrsto ukopala i to je ključna odbrambena crta koja štiti dublju teritoriju od daljih ruskih napada”.
Krim: Takođe se nagoveštava da Putin zahteva formalno međunarodno priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, koji je Rusija anektirala još 2014. godine. Iako nije jasno da li bi to priznanje morala da pruži i sama Ukrajina (što je za Kijev nezamislivo) ili samo zapadne sile, izvori kažu da je Kremlj stavio do znanja da “u najmanju ruku” očekuje legalizaciju ruske kontrole nad Krimom. Ukrajina i Evropa su više puta izričito rekli da nikada neće priznati rusku vlast na poluostrvu, ali sa Trampove strane stiže signal da Kijev mora “odustati od nade” da će ikada vratiti Krim. To je ogroman ustupak ruskim zahtevima – Tramp otvoreno poručuje da Ukrajina treba da se pomiri s gubitkom Krima.
Neutralnost Ukrajine i NATO: Predlog uključuje i čvrstu garanciju da Ukrajina neće ući u NATO savez. To je zapravo ispunjenje jednog od glavnih ruskih ratnih ciljeva – Moskva od početka rata traži “neutralnu, neblokovsku” Ukrajinu. Tramp je i pre samita nagoveštavao da ne podržava punopravno članstvo Ukrajine u NATO; sada je tu poruku pojačao rekavši da ulazak Kijeva u Alijansu “nije na stolu”. Umesto NATO članstva, govori se o alternativnim bezbednosnim garancijama “nalik članu 5” (tj. kolektivnoj odbrani, ali van formalnog NATO okvira) Generalni sekretar NATO Mark Rute (koji je stupio na tu dužnost nakon Jensa Stoltenberga) potvrdio je da “članstvo Ukrajine nije tema razgovora”, ali da se razmatra neka vrsta bezbednosne kišobranske garancije za Ukrajinu, slično članu 5. Drugim rečima, traži se način da Kijev dobije obećanja zaštite od buduće agresije, ali bez zvaničnog prijema u NATO, što je kompromis da bi se umirila Moskva.
Status ruskog jezika i crkve: Zanimljivo, ruski izvori navode da je Putin na sto stavio i zahteve koji se tiču kulture i religije u Ukrajini. Konkretno, traži se zvanični status ruskog jezika u delovima ili celoj Ukrajini, kao i slobodno delovanje Ruske pravoslavne crkve na ukrajinskoj teritoriji. Ovi zahtevi odražavaju dugogodišnje stavove Moskve da se rusofonom stanovništvu u Ukrajini garantuju posebna prava. Međutim, za Kijev su to vrlo osetljiva pitanja: Ukrajinska služba bezbednosti optužuje moskovsku crkvu da je kolaboracionistička peta kolona tokom rata (šireći propagandu i pomažući okupatoru), i već je donešen zakon o zabrani verskih organizacija povezanih sa Rusijom. Iako taj zakon još nije rigorozno sproveden, ideja da bi u eventualnom miru ruska crkva dobila garantovan prostor za delovanje deluje nepopularno u ukrajinskoj javnosti.

UKRAJINA NUDI KUPOVINU AMERIČKOG ORUŽJA OD 100 MILIJARDI DOLARA

Ukrajina se obavezala da će kupiti američko oružje u vrednosti od 100 milijardi dolara, koje finansira Evropa, u nastojanju da obezbedi američke garancije za svoju bezbednost nakon mirovnog sporazuma sa Rusijom, prema izveštaju Fajnenšel tajmsa.

Pored toga, u izveštaju se pominje da bi, prema ovim predlozima, Kijev i Vašington pregovarali o sporazumu vrednom 50 milijardi dolara za saradnju sa ukrajinskim kompanijama na proizvodnji dronova. Ove kompanije su bile u prvim redovima tehnologije dronova od potpune invazije Rusije 2022. godine.

U dokumentu se navodi: „Ukrajina će obećati da će kupiti američko oružje u vrednosti od 100 milijardi dolara koje finansira Evropa.“ Zauzvrat, Kijev traži čvrste garancije bezbednosti SAD kao deo postmirovnog sporazuma.

Ovi predlozi su podeljeni sa evropskim partnerima pre planiranih razgovora predsednika Volodimira Zelenskog sa predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, prema četiri izvora upoznata sa ovom temom.

Tokom visokoprofilnog samita u Beloj kući, kojem su prisustvovali i Zelenski i nekoliko evropskih saveznika ubrzo nakon razgovora na Aljasci, Tramp je uverio ukrajinskog predsednika da će Vašington igrati ulogu u obezbeđivanju bezbednosti Ukrajine u okviru bilo kakvog eventualnog mirovnog sporazuma sa Rusijom. Ipak, njegovo odbijanje da izloži konkretne mehanizme ostavilo je neizvesnost oko toga koliko daleko će Vašington ići, objavio je Njujork tajms.

Tramp je izjavio da je to “stvar Zelenskog da li će se složiti sa idejama o razmeni teritorija i drugim elementima mirovnog sporazuma o kojima je razgovarao s Putinom”. Ali isto tako, upozorio je da “Rusija je veoma moćna, a Ukrajina nije”, implicirajući da Kijev mora biti realan i težiti dogovoru. Ruska strana zadovoljno primećuje da su i Moskva i Vašington sada pritisak prebacili na Zelenskog i Evropu: “Obe strane su jasno poručile da je odgovornost na Kijevu i Evropi da dalje postignu rezultate u pregovorima”, konstatovao je Medvedev.

Evropska “invazija” na Belu kuću

U ponedeljak, 18. avgusta, Tramp je primio Zelenskog u Ovalnom kabinetu, ali ovaj put ukrajinski lider nije bio sam. Sa njim su došli i čelnici ključnih evropskih zemalja i institucija: britanski premijer (Keir Starmer), nemački kancelar (Friedrich Merz), francuski predsednik (Emmanuel Macron), italijanska premijerka, predsednik Finske (kao predstavnik nordijskih zemalja), kao i predsednica Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a (Mark Rute). Ovakav multilateralni sastanak u Vašingtonu je bez presedana – američki predsednik je ugostio čitavu delegaciju evropskih lidera zajedno sa Zelenskim, što pokazuje koliko su Evropljani bili uznemireni događajima na Aljasci.

Glavna poruka evropske delegacije Trampu bila je: ne pristajati na ruske uslove bez prekida vatre i učešća Evrope. Prema izveštajima, Merz i Makron su otvoreno insistirali da se zahteva od Putina momentalni prekid vatre kao preduslov bilo kakvih direktnih pregovora. Macron je upozorio i da će Evropljani morati biti uključeni u svaki budući mirovni sporazum, kako se ne bi desilo da se o sudbini kontinenta odlučuje bez njih. Ova evropska bojazan da će biti zaobiđeni u dogovoru iskovanom između Vašingtona i Moskve tinjala je od samog najavljivanja samita na Aljasci. Sada su lideri EU rešili da fizički dođu i “stanu iza Zelenskog”, demonstrirajući jedinstvo i pokušavajući da umekšaju Trampov stav vraćanjem fokusa na prekid vatre i zajedničke vrednosti.

Uprkos prijatnijoj atmosferi nego tokom prethodnog susreta Trampa i Zelenskog, fundamentalna razmimoilaženja ostala su ista. Tramp je preneo evropskim liderima ono što je dogovorio s Putinom: da nema odlaganja sveobuhvatnih pregovora radi primirja, te da se može pregovarati i dok se ratuje. Evropska strana je na to uzvratila da je to opasno i da bi prekid vatre morao prethoditi pregovorima, kako bi se spasili životi i dalo prostora diplomatiji. Makron i Merz su posebno naglasili da bez prekida vatre nema uslova za pravi mir, ali Tramp je ostao pri svom novom stavu. Rekao je novinarima da “voli koncept primirja, ali da strane mogu raditi na sporazumu i dok borbe traju”, uz opasku da bi trenutno zaustavljanje rata bilo strateški loše za nekoga.

EVROPSKE TRUPA ULAZE U UKRAJINU?

Ono što je ipak ublažilo tenzije jeste obećanje Trampa da će SAD pružiti bezbednosne garancije Ukrajini, iako je jasno stavio do znanja da Evropljani moraju podneti najveći teret te misije. “Kad je reč o bezbednosti, Evropa je prva na liniji fronta jer je tamo, ali mi ćemo im pomoći,” rekao je Tramp sedeći pored Zelenskog, nagoveštavajući neku vrstu evropske mirovne misije u Ukrajini uz američku koordinaciju. To praktično znači da bi Evropska unija ili koalicija voljnih država poslali svoje trupe ili instruktore u Ukrajinu nakon sklapanja mira – možda kao mirovne snage ili za obuku – dok bi SAD pružale logistiku, obaveštajnu podršku i naoružanje, ali verovatno ne i svoje vojnike na terenu. Tramp je jasno rekao da američkih trupa neće biti u potencijalnim mirovnim snagama u Ukrajini, što znači da bi ta odgovornost pala na Evropljane

Tajni dil: $100 milijardi za američko oružje

Najzanimljiviji potez Zelenskog došao je u vidu konkretne ponude Vašingtonu: Ukrajina je spremna da, po okončanju rata, kupi ogromne količine američkog naoružanja – vredne čak 100 milijardi dolara! Ovu vest je preneo Financial Times, a kasnije potvrdio i Reuters: Zelenski je ponudio “istorijsku” kupovinu američkog oružja u vrednosti od $100 milijardi, koja bi bila finansirana evropskim sredstvima, u zamenu za čvrste američke bezbednosne garancije Ukrajini posle mira. Drugim rečima, Evropa bi platila, Ukrajina bi kupila američko oružje, a SAD bi zauzvrat obećale zaštitu. Pored toga, predloženo je i zajedničko ulaganje od $50 milijardi u proizvodnju dronova – američko-ukrajinski projekat razvoja bespilotnih letelica.

Ovaj smeli potez ima dva cilja. Prvo, finansijski i politički motiviše SAD: $100 milijardi vredna nabavka značila bi ogroman profit za američku vojnu industriju i dugoročno vezivanje ukrajinske vojske za američku tehnologiju. To je “mamac” za Vašington – Zelenski signalizira Trampu da će Amerika i te kako profitirati ako nastavi da podržava Ukrajinu i garantuje joj bezbednost. Drugo, umiruje skeptike u Evropi: pošto bi evropske zemlje finansirale tu nabavku (verovatno kroz fondove za obnovu Ukrajine ili garancije kredita), one bi time praktično platile “premiju” za američku zaštitu Ukrajine. Plan je, dakle, ambiciozan trgovinsko-bezbednosni paket: Ukrajina dobija oružje i sigurnost, Amerika dobija ogroman ugovor i strateški uticaj, Evropa dobija obećanje da neće sama nositi teret odbrane Ukrajine.

Zelenski je sam otkrio okvir te ideje javno: rekao je da Ukrajina planira kupiti oko $90 milijardi vredno američko naoružanje kao deo budućih bezbednosnih garancija. U tu sumu ulaze, između ostalog, moderni PVO sistemi Patriot, borbeni avioni, tenkovi i drugo teško naoružanje, koje bi Ukrajinu učinilo neosvojivom tvrđavom nakon rata. “Kad govorimo o garancijama, govorimo o celokupnoj bezbednosti evropskog kontinenta,” poručio je Zelenski Trampu, naglašavajući da bi ova ulaganja u ukrajinsku vojsku zapravo štitila i Evropu u celini. Ideja je da jaka Ukrajina posle rata, naoružana vrhunskom zapadnom opremom, bude najbolja garancija da se Rusija neće usuditi na novi napad.

Za sada, Trampova administracija nije zvanično potvrdila da prihvata ovu ponudu, ali je u praksi već iskazana spremnost da se Ukrajini daju bezbednosne garancije van NATO okvira. U Aljasci je čak i Putin, prema Trampovim rečima, pristao da Ukrajina treba da dobije nekakve garancije sigurnosti (što je zanimljiv obrt) – iako naravno Moskva ima potpuno drugačije viđenje tih garancija od Zapada. Kremlj je odmah posle ovih najava odbacio mogućnost da bilo kakve NATO trupe budu razmeštene u Ukrajini radi garantovanja mira. To znači da će format garancija morati da bude pažljivo osmišljen: moguće je razmeštanje ograničenih evropskih “mirovnjaka”, ili vazdušni “štit” nad zapadnom i centralnom Ukrajinom koji bi obezbeđivali evropski lovci (tzv. “Sky Shield” plan), uz intenzivnu obaveštajnu i logističku pomoć SAD. NATO član 5 formalno neće važiti, ali se teži nečemu što bi ga imitiralo – koalicija voljnih zemalja bi se obavezala da vojno odgovori na novu rusku agresiju, iako Ukrajina ne bi bila član NATO.

Za Zelenskog, ova ponuda od $100 milijardi ima i dimenziju političkog osiguranja. Time poručuje i kod kuće i na Zapadu da on nije “prodao” Ukrajinu, već naprotiv – da traži maksimalnu podršku za svoju zemlju čak i u scenariju mira. Takođe, to vrši pritisak na Rusiju: ako Moskva misli da će mir značiti ranjivu i nenaoružanu Ukrajinu, vara se, jer Zelenski planira da je dodatno naoruža do zuba. Ta poruka Rusiji je jasna: bilo kakav dogovor sada – ili vas posle čeka još snažnija ukrajinska armija opremljena američkim oružjem.

Naravno, ostaje pitanje da li će Evropljani zaista pristati da finansiraju tako ogroman paket naoružanja (100 milijardi dolara je više od čitavog godišnjeg vojnog budžeta većine EU zemalja). Ali sama činjenica da se ovakav “dil veka” razmatra pokazuje koliko su veliki ulozi. Kako piše Reuters, dokument koji je video Financial Times predviđa upravo tu kombinaciju: Evropa plaća, Ukrajina kupuje američko oružje, Amerika garantuje bezbednost. Ovakav ishod, naravno, Putin želi da spreči – ruska diplomatija je zato ekspresno poručila da neće prihvatiti nikakve zapadne trupe u Ukrajini ni pod kakvim izgovorom, a posebno ne kao deo mirovnog sporazuma.

Trampova kontroverzna taktika: Sukob sa Zelenskim i tajni razgovori sa Putinom

Paralelno sa formalnim pregovorima, lično poverenje između lidera – ili njegov nedostatak – odigralo je ključnu ulogu. Odnos Trampa i Zelenskog postao je zategnut do pucanja, dok je Trampov nekonvencionalni stil, poput pauze tokom razgovora sa saveznicima radi telefonskog poziva Putinu, izazvao zabrinutosti i teorije zavere o njegovim motivima.

Tramp vs. Zelenski: “Diktator bez izbora”

Na početku drugog mandata, Tramp je šokirao saveznike nazivajući Zelenskog “diktatorom bez izbora”. Tvrdio je da Ukrajina mora požuriti sa mirom “ili neće ostati ništa”, a čak je sugerisao da je rat koristan Kijevu zbog stalnog priliva novca.

Zelenski je uzvratio optuživši Trampa da širi ruske dezinformacije i podsetio da su izbori odloženi zbog rata, a ne njegovom voljom. Nagovestio je da postoji prećutna sprega Moskve i Vašingtona u propagandi.

Evropski lideri i UN oštro su reagovali, podsećajući da je Rusija izvršila invaziju i da je Zelenski legitimno izabran. Uprkos pokušajima da ublaži retoriku, Zelenski se suočio s pritiskom da prihvati teške ustupke: odustajanje od povratka Krima i od NATO ambicija.

Trampov potpredsednik Vens dodatno je zaoštrio ton upozorenjem Zelenskom da ne “olajava” američkog predsednika, što je zvučalo kao mafijaška opomena.

Tajna diplomatija: Trampov poziv Putinu tokom sastanka

Tokom razgovora sa evropskim liderima, Tramp je neočekivano objavio da je upravo telefonirao Putinu i najavio mogućnost susreta Putin–Zelenski, a zatim i trilateralnog samita. Prema navodima, sastanak bi mogao biti održan u Mađarskoj, uz posredovanje Viktora Orbana.

Ovaj potez šokirao je diplomate jer je Tramp usred pregovora sa saveznicima konsultovao lidera koji vodi rat protiv Ukrajine. Analitičari smatraju da time daje prednost ruskim idejama i da Tramp i Putin možda usklađuju korake unapred.

Ako se održi, susret Putin–Zelenski bio bi prvi direktni od početka rata 2022. godine i trenutak koji bi mogao preokrenuti tok sukoba.

“Hitler i Staljin dele Evropu”

Međutim, evropski lideri strahuju da ovakav razvoj događaja znači da su oni isključeni iz ključnih pregovora. “Hitler i Staljin dele Evropu” – tako su neki kritičari na društvenim mrežama cinično komentarisali fotografije Trampa i Putina na crvenom tepihu. Naravno, poređenje je preterano, ali odražava bojazan da velike sile sklapaju dil preko glava manjih. Činjenica da je Tramp odmah posle Aljaske sam obavestio Putina o svemu i krenuo da dogovara korake bez prisustva EU lidera mnogima se učinila kao povratak diplomatiji 19. veka – “ništa o nama bez nas” osećaj javio se od Baltika do Balkana.

Šta ovo znači za geopolitiku: Novi svetski poredak ili zavera protiv Evrope?

Ukoliko se ostvare smernice naznačene tokom protekle nedelje, svet bi mogao ući u potpuno novu geopolitičku fazu. Mogući dogovor Tramp-Putin, koji bi okončao rat u Ukrajini pod ruskim uslovima, imao bi dalekosežne posledice. Evo ključnih aspekata i scenarija o kojima se spekuliše:

EU na marginama: Vašington i Moskva, novi “G2”?

Evropski lideri su duboko uznemireni mogućnošću da se mir u Ukrajini postigne na način koji favorizuje Rusiju i ostavlja Evropu po stran. Još od Trampovog povratka na vlast, pitaju se: može li se Evropa odbraniti bez pomoći SAD? Scena u Aljasci – američki i ruski predsednik kako sami kroje sudbinu evropske bezbednosti – probudila je najgore strahove u Briselu, Berlinu i Parizu. “Evropljani strepe da bi mir mogao biti sklopljen tako da Rusija dobije ono što želi,” piše Al Jazeera Balkans, dodajući da se Evropa oseća pritisnutom između Trampa i Putina.

Amerika i Rusija protiv EU?

Na društvenim mrežama i među analitičarima pojavila se teorija da Vašington i Moskva svesno rade na smanjenju uticaja EU. Tramp već dugo pokazuje skepsu prema evropskom projektu, dok Putin vidi razdor Zapada kao stratešku prednost. Neki komentatori tvrde da je Amerika “pustila Evropu niz vodu” – dozvolila joj da se iscrpi u pomaganju Ukrajini, a sada dogovara sopstveni aranžman sa Rusijom.

Evropa, iscrpljena i politički razjedinjena, strahuje: da li bi Tramp uopšte branio NATO saveznike ako Putin proširi rat? Neizvesnost potkopava poverenje u transatlantski savez.

Ukrajina pred teškim izborom

Zelenski je između pritiska SAD da bude pragmatičan i ogromnog očekivanja naroda da ne popusti agresoru. Trampovi savetnici otvoreno govore o pritisku na Ukrajinu da prihvati dogovor, dok Putin nagoveštava da će, ako pregovori propadnu, mobilisati dodatne resurse i nastaviti rat.

Zelenski pokušava da balansira – nudi kupovinu oružja i neutralnost, ali odbija da se odrekne Donbasa. Ipak, ruske snage napreduju, a vreme radi protiv Kijeva.

Evropa traži ulogu

Evropski lideri žele da se uključe kako ne bi ispali statisti u “velikoj pogodbi” Amerike i Rusije. Priprema se paket garancija za Ukrajinu koji bi trebao da osigura da EU ostane relevantan igrač u mirovnom procesu.

Ali Tramp i Putin deluju nestrpljivi da pokažu rezultate: mogući scenario je “brz” sporazum koji bi zamrznuo front i omogućio svakoj strani da proglasi pobedu. To bi Americi donelo političke poene, a Rusiji priznanje osvojenog.

Najveće pitanje: da li se Putinu može verovati?

Mnogi upozoravaju da bi Putin mogao iskoristiti dogovor kao predah za novu ofanzivu. I dok ruske rakete i dalje pogađaju ukrajinske gradove, sumnja raste da Moskva zaista želi mir, ali opet se istiskuje pitanje da li je obrnuto?

Svet je na prekretnici: Tramp je Ameriku iz pozicije konfrontacije prebacio u direktne pregovore sa Moskvom, dok se Evropa boji da će biti izigrana. Ukrajina se bori da opstane bez kapitulacije, a Rusija traži priznanje i nagradu.

Ako dogovor donese mir, mnogi će ga smatrati opravdanim – ali rizik je da agresor bude nagrađen. Ishod predstojećih susreta – posebno mogućeg Tramp–Putin–Zelenski samita – odrediće da li idemo ka prekidu rata ili ka još opasnijoj fazi konflikta.

NAJVEĆA TEORIJA ZAVERE DO SADA – AMERIKANCI I RUSI NAJVEĆI TAJNI SAVEZNICI

1. Istorijski signali „tajnog savezništva“

Američki građanski rat (1860-ih):
Velika Britanija i Francuska koketirale su s idejom da pomognu Konfederaciji (Jugu), zbog pamuka. Rusija, koja je tada bila u sukobu s Britanijom posle Krimskog rata, iznenada šalje flotu u Njujork i San Francisko (1863). To se u američkoj javnosti doživelo kao znak podrške Uniji. Ironija: caristička autokratija podržava demokratiju protiv „robovlasničke aristokratije“.
Kupovina Aljaske (1867):
SAD kupuje ogromnu teritoriju od Rusije za 7,2 miliona dolara. Zvanično – „nepotrebna zemlja“. Ali u teorijama zavere: to je bila vrsta geopolitičkog braka – SAD dobija stratešku poziciju, a Rusija praktično predaje ključ Tihog okeana Zapadu.
Drugi svetski rat:
SAD i SSSR postaju formalni saveznici, iako ideološki suprotstavljeni. Stotine hiljada američkih kamiona, aviona i hrane dolazi u SSSR kroz Lend-Lease. Bez toga, Crvena armija bi teško pobedila. Neki tvrde: „hladni rat“ je bio dogovoreni teatar posle rata da se svet drži u bipolarnom strahu.
Kosmička saradnja:
Posle decenija rivalstva, 1975. godine misija Apollo-Soyuz – američki i sovjetski astronauti spajaju letelice u orbiti. NASA i Roskosmos i danas zajedno rade na ISS. To se često tumači kao „tajna nit“ kontinuiteta saradnje, bez obzira na javne tenzije.

2. Savremeni indikatori

Energetski interesi:
Sankcije na Rusiju često deluju polovično – dok Evropa najviše trpi, mnoge američke kompanije i dalje posredno sarađuju (nafta, gas, nuklearne tehnologije). Kao da je pritisak selektivan, više radi javnog efekta.
Rat u Ukrajini:
Postoji teorija da se sukob vodi radi iscrpljivanja Evrope, dok Rusija i SAD posredno sarađuju da oslabe EU i vežu je energetski i vojno.
- SAD prodaje gas i oružje.
- Rusija održava cenu energenata visokom.
- Evropa gubi konkurentnost.
  U zaveri, ovo bi bio dogovor „starih carstava“ da kontrolišu kontinent između sebe.
Sastanci u tajnosti:
Pojavile su se glasine da su Putin i Trump u Aljasci imali „zatvoren razgovor“ bez zapisnika, gde je Trump na trenutak ostavio evropske lidere i otišao sam kod Putina. Te slike podstiču ideje o paralelnom dogovoru velikih sila, daleko od očiju Brisela.

3. Teorija zavere (hipotetička)

„Dogovor Carstva“
Ideja: SAD i Rusija nisu neprijatelji, već dve strane iste medalje. Njihova javna svađa održava iluziju sukoba, dok iza kulisa sarađuju na kontroli sveta.

Podela sfera: SAD drže Zapad i okeane, Rusija drži Evroaziju. Sukobi (Kuba, Vijetnam, Ukrajina) su deo scenarija da mase poveruju u neprijateljstvo.
Ekonomija straha: Trka u naoružanju hrani vojno-industrijske komplekse obe strane.
Kontrola narativa: Hladni rat, a sada i rat u Ukrajini, predstavljeni su kao borbe za ideologiju, a u stvari su instrumenti kontrole – ljudi traže spas u „svojoj“ strani, dok elite sarađuju preko zatvorenih kanala.
Simbolika Aljaske: Mesto gde je Rusija „dala“ zemlju SAD-u i gde se Putin i Trump sastaju vek i po kasnije – može izgledati kao zatvoreni krug istorije i potvrda dogovora „iza zavese“.

4. Zaključak

Zvanično – SAD i Rusija su neprijatelji i rivali.
Ali ako se posmatra istorijska nit i selektivne tačke saradnje, može se konstruisati narativ da zapravo funkcionišu kao tajni saveznici, koristeći sukobe kao teatar za mase, dok zapravo zajedno čuvaju globalnu podelu moći.