Nakon ogromne destrukcije američkih vojnih baza na Bliskom Istoku, ljudi su počeli povezivati taj događaj sa sada nesvakidašnjim poplavama i kišama u Iranu, dok jedni kažu da je to teorija zavere drugi veruju da je ovo bio višedecenijski rat protiv Irana. Zamislite ne samo klasične sankcije, već dodatne u kojima vam zaustavljaju prinose.
Jedan od izvora je rekao da je stvarna procena troškova bliža 40-50 milijardi dolara kada se uračunaju troškovi obnove američkih vojnih objekata i zamene uništene imovine.
Iranski udari preko Zaliva u ranim danima rata značajno su oštetili najmanje devet do šesnaest američkih vojnih objekata za samo 48 sati, pogodivši objekte u Bahreinu, Kuvajtu, Iraku, UAE i Kataru, izvestio je CNN.
Nekoliko kritičnih američkih radarskih sistema i druge opreme širom Bliskog istoka takođe je očigledno uništeno iranskim udarima, uključujući radarski sistem za američku raketnu bateriju THAAD u Jordanu i zgrade u kojima se nalaze slični radarski sistemi na dve lokacije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, izvestio je CNN. Američki avion E-3 Sentry takođe je uništen u iranskom napadu na vazduhoplovnu bazu u Saudijskoj Arabiji.
Iranske mete su uključivale napredne avione, među kojima je bio američki avion za izviđanje E-3 Sentri, poznat kao „oči Sjedinjenih Država u Zalivu“, koji je uništen u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji; kritičnu komunikacionu opremu, uključujući objekte uništene u kampu Arifjan u Kuvajtu; i radarske sisteme, poput onih oštećenih u vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti u Jordanu.
Među ostalim bazama pogođenim u iranskim napadima bili su vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, koja je pogođena u dva odvojena napada, Pomorska služba za podršku Bahreinu i Kamp Buering u Kuvajtu.
Nagli prelaz: suša → poplave
U više zapadnih i centralnih regiona Irana
jake kiše su izazvale poplave u područjima koja su prethodno bila suva
Krajem marta 2026:
obilne padavine i bujične poplave pogodile su više provincija
(Lorestan, Hormozgan, Khuzestan, Fars itd.)
Meteorološke službe su čak izdale upozorenja za:
flash floods
izlivanje reka
urbane poplave u više od 10+ provincija
Neuobičajene i obilne padavine su zaista prijavljene širom Irana u aprilu 2026. godine, nakon perioda kada su iranski zvaničnici tvrdili da su ciljali i oštetili američke i savezničke radarske instalacije, uključujući THAAD sisteme, u regionu Zaliva.
Ova konvergencija događaja pokrenula je veliki, ali nepotvrđeni, diskurs o potencijalu za „rat vremenom“.
Evo pregleda trenutne situacije od maja 2026. godine: Značajne padavine: Delovi Irana, koji su dugo patili od teške suše i nestašice vode, doživeli su obilne, ponekad rekordne, kiše i poplave u martu i aprilu 2026. godine.
Teorija o „vremenskom oružju“: Proiranski izveštaji i neki zvaničnici sugerišu da su SAD i Izrael koristili „specijalnu opremu“ ili „mašine za inženjering vremenskih uslova“ (koje neki povezuju sa inicijativama za sejanje oblaka u UAE) da bi stvorili sušu u Iranu.
Teorija tvrdi da je uništavanjem ovih sistema puštena „blokirana“ kiša.
Čini se da ova tvrdnja potiče iz objave iranske ambasade u Avganistanu, koja je kasnije obrisana. Ne postoji arhivirana verzija te objave, ali je jedan veliki iranski list objavio da je ambasada napisala: „Nakon što je Iran uništio tajni centar UAE za klimatske promene, vremenski obrasci u regionu su se potpuno promenili. Irak i Iran sada doživljavaju obilne nedeljne padavine i pad temperature od 5 stepeni.“
Naučno i zvanično odbacivanje: Uprkos viralnoj prirodi ovih tvrdnji, meteorolozi i zvanični izvori, uključujući i one u Iranu, nisu potvrdili nikakvu uzročno-posledičnu vezu između vojnih akcija i vremenskih promena.
Takođe kako kažu, nema dokaza da je ovaj istraživački centar uopšte napadnut, a naučnici su za DW rekli da je ovo potpuno pogrešno predstavljanje načina na koji tehnologija zasejavanja oblaka funkcioniše.
Prirodni uzroci: Stručnjaci generalno pripisuju iznenadni porast kiše prirodnim atmosferskim promenama, kao što su ciklusi El Ninjo/La Ninja, a ne veštačkoj intervenciji.
Kontekst sukoba: Izveštaji ukazuju da su iranski udari početkom 2026. godine ciljali i oštetili nekoliko američkih i savezničkih radarskih sistema, ali priroda ovih sistema je bila vojna, a ne modifikacija vremena. Ukratko, u Iranu pada jaka kiša nakon duge suše i nakon vojnog sukoba, ali mnogi vezu između njih dvoje smatraju teorijom zavere, dok je drugi vide kao „skrivenu plimu sukoba“.
I IRAČKI ZVANIČNICI VERUJU DA IM JE NEKO „KRAO“ OBLAKE I DA SU ZATO OBILNE PADAVINE SADA I KOD NJIH
Još 2018. godine, jedan iranski general je izneo teoriju o suši u zemlji: Izrael je krao oblake Iranu. Kasnije je povukao te komentare nakon što mu je iranska meteorološka organizacija protivrečila, prema izveštajima državnih medija.
„Možda nisam upotrebio odgovarajuće reči u vezi sa krađom oblaka, ali problem je u namernim promenama klime“, rekao je brigadni general Golam Reza Džalali u intervjuu, objavila je ISNA u subotu.
Džalali je rekao da u svetu postoje tehnologije koje mogu uticati na atmosferu i stvoriti klimatske promene u svetu.
„Moj zahtev je bio da naučni i istraživački centri prouče ove promene“, objasnio je.
UAE ima centar pod nazivom Istraživački program za nauku o poboljšanju kiše.
Prema njihovoj veb stranici, UAEREP postoji od 1990. godine i „nalazi se na čelu unapređenja istraživanja o poboljšanju padavina i pokretanja inovacija koje jačaju globalnu bezbednost vode“.
Obe organizacije finansiraju istraživanja iz celog sveta i pilotiraju sopstvene operacije zasejavanja oblaka.
„Veoma sam upoznat sa tim“, rekao je Armin Sorušijan, istraživač sa Univerziteta u Arizoni koji proučava efekte aerosolnih čestica na oblake. „Za ljude koji proučavaju atmosfersku fiziku, interakcije aerosolnih oblaka, ovo je prilika koja postoji već mnogo godina za finansiranje, gde ljudi pišu predloge za ovaj program.“
Pretraga na Google News-u nije pokazala rezultate o tome da je centar bio meta iranskog napada; niti je to učinila bilo koja agencija, koja konstantno izveštava o napadima na civilnu infrastrukturu u regionu.
Šta je zasejavanje oblaka?
Tehnologija datira iz sredine 20. veka i naziva se zasejavanje oblaka. Naučnici su otkrili tehniku za podsticanje kiše iz oblaka koji su možda već na ivici padavina.
Oni to rade ispuštanjem agenasa poput srebro-jodida ili natrijum-hlorida u oblake koristeći avione ili lansirne rakete sa zemlje.
Ipak moramo istražiti operaciju Popaj da bi razumeli više ovu temu.
KAKO IZUSTITI OVU TEMU BEZ FAMOZNIH KEMTREJLSA
Za zagovornike, hemijski tragovi su vidljivi tragovi koje ostavljaju komercijalni avioni, traju duže od uobičajenih kondenzacionih tragova mlaznih aviona i sadrže nepoznate, zloslutne hemikalije.
Za meteorološke naučnike, hemijski tragovi su mit zasnovan na pogrešnoj identifikaciji i nedostatku razumevanja o tome kako različiti nivoi vlažnosti uzrokuju da kondenzacioni tragovi brzo nestanu ili se zadržavaju i rastu.
Ipak američki ministar zdravlja, Robert F. Kenedi Mlađi, odlučan je da preduzme mere protiv kemtrejlsa. Tokom jedne televizijske diskusije, kada je jedna od slušalaca rekla da su hemijski tragovi njena najveća zdravstvena briga, Kenedi je potvrdio da se određeni materijal dodaje u mlazno gorivo. „Učiniću sve što je u mojoj moći da to zaustavim“, rekao je. „Saznajte ko to radi i pozovite ih na odgovornost.“
Kenedi je rekao da pokušava da otkrije koje je vladino odeljenje odgovorno. Sugerisao je da bi krivci mogli biti DARPA, napredna istraživačka organizacija Pentagona. Iako je zaista bilo vojnih istraživanja kondenzacionih tragova, cilj je bio da se oni smanje kako bi avione bilo teže uočiti.
Mnogi stručnjaci su osudili ove njegove izjave govoreći da Kemtrejlsi ne postoje.
ZVANIČNO SE NEŠTO SLIČNO RAZVIJA I BIL GEJTS JE HTEO BITI FINANSIJER
Ubrizgavanje aerosola u stratosferu (SAI) je predložena metoda solarnog geoinženjeringa (ili modifikacije solarnog zračenja) za smanjenje globalnog zagrevanja.
Ovo bi uvelo aerosole u stratosferu kako bi se stvorio efekat hlađenja putem globalnog zatamnjenja i povećanog albeda, što se prirodno javlja tokom vulkanske zime. Tvrdi se da ubrizgavanje aerosola u stratosferu, umerenog intenziteta, može da se suprotstavi većini promena temperature i padavina, da brzo deluje, da ima niske direktne troškove implementacije i da bude reverzibilno u svojim direktnim klimatskim efektima.
Bil Gejts kaže da bi podržao primenu tehnologija veštačkog hlađenja kako bi se smanjile globalne temperature — ali samo ako planeta dostigne takozvane klimatske prekretnice.
Zašto je to važno: Suosnivač i filantrop kompanije Majkrosoft je glavni finansijer istraživanja ove kontroverzne tehnologije, a njegovi komentari u nedavnom intervjuu za Aksios su među njegovim najopširnijim do sada.
