Koje bi bilo krajnje rešenje za energetske probleme napredne civilizacije? Čuveni britansko-američki fizičar Friman Dajson teoretisao je da bi to bilo ljuska sastavljena od ogledala ili solarnih panela koja potpuno okružuje zvezdu — iskorišćavajući svu energiju koju ona proizvodi.
„Treba očekivati da će, u roku od nekoliko hiljada godina od ulaska u fazu industrijskog razvoja, svaka inteligentna vrsta biti pronađena kako zauzima veštačku biosferu koja potpuno okružuje njenu matičnu zvezdu,“ napisao je Dajson u radu iz 1960. godine, u kojem je prvi put objasnio ovaj koncept.
Ako zvuči kao naučna fantastika, to je zato što i jeste: Dajson je preuzeo ideju iz romana „Tvorac zvezda“ Olafa Stejpldona iz 1937. godine, i uvek je bio otvoren po tom pitanju. Preminuli naučnik bio je profesor emeritus na Institutu za napredne studije u Prinstonu, Nju Džerzi.
Ipak, dolazeći od mislioca za kojeg neki u naučnoj zajednici kažu da je mogao biti dostojan Nobelove nagrade rano u svojoj karijeri, koncept je zaživeo i hipotetičke megastrukture postale su poznate kao Dajsonove sfere, iako je fizičar kasnije pojasnio da bi one zapravo bile “labava kolekcija ili roj objekata koji putuju na nezavisnim orbitama oko zvezde.”
Dajson je u svom radu takođe naveo da bi Dajsonove sfere emitovale otpadnu toplotu koja bi se mogla otkriti kao infracrveno zračenje, i sugerisao da bi traženje tog nusproizvoda bio održiv metod za traženje vanzemaljskog života. Međutim, dodao je da samo infracrveno zračenje ne bi nužno značilo vanzemaljsku inteligenciju i da je jedan od najjačih razloga za traženje takvih izvora mogućnost otkrivanja novih tipova prirodnih astronomskih objekata.
“U to vreme naučnici su bili uglavnom otvoreni, ne za verovatnoću da će se naći vanzemaljske civilizacije, već da će potraga za otpadnom toplotom biti dobro mesto za traženje,” rekao je Džordž Dajson, pisac o tehnologiji i autor, i drugo od šestoro Dajsonove dece, putem emaila. “Naučna fantastika, od ‘Footfall’ do ‘Zvezdanih staza,’ preuzela je ideju i razvila je, dok su društveni kritičari usvojili Dajsonovu sferu kao sredstvo za preispitivanje mudrosti neograničenog tehnološkog rasta.”
Stariji Dajson je sam tvrdio, “Bilo bi mnogo isplativije direktno tražiti inteligenciju, ali tehnologija je jedina stvar koju imamo ikakvu šansu da vidimo.”
U 1960-im godinama nije postojao način da se zapravo traže Dajsonove sfere, ali u novije vreme mnogi istraživači su ih tražili, uključujući one iz Instituta SETI, neprofitne organizacije sa misijom da traži vanzemaljsku inteligenciju, i Nacionalne laboratorije za akceleratore Fermi, poznate kao Fermilab. Sada, nova studija koja je posmatrala 5 miliona zvezda u galaksiji Mlečni put sugeriše da sedam kandidata potencijalno može imati Dajsonove sfere — otkriće koje privlači pažnju i alternativne teorije.
STUDIJA
Autori studije, objavljene 6. maja u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, posebno su se usmerili na traženje Dajsonovih sfera, u obliku infracrvene toplote blizu zvezda koja se nije mogla objasniti na bilo koji drugi način.
Koristeći istorijske podatke sa teleskopa koji beleže infracrvene signale, istraživački tim je posmatrao zvezde smeštene na manje od 1.000 svetlosnih godina od Zemlje: “Počeli smo sa uzorkom od 5 miliona zvezda, i primenili smo filtere kako bismo pokušali da se rešimo što više kontaminacije podataka,” rekao je glavni autor studije Matías Suazo, doktorand na odeljenju za fiziku i astronomiju Univerziteta Uppsala u Švedskoj.
“Do sada, imamo sedam izvora za koje znamo da sijaju u infracrvenom spektru, ali ne znamo zašto, tako da se ističu.”
Nema konačnih dokaza da sedam zvezda imaju Dajsonove sfere oko sebe, upozorio je Suazo.
“Teško nam je da pronađemo objašnjenje za ove izvore, jer nemamo dovoljno podataka da dokažemo šta je pravi uzrok infracrvenog sjaja,” rekao je. “Mogle bi biti Dajsonove sfere, jer se ponašaju kao što naši modeli predviđaju, ali mogle bi biti i nešto drugo.”
Među prirodnim uzrocima koji bi mogli objasniti infracrveni sjaj su nepovoljna usklađenost u posmatranju, sa galaksijom u pozadini koja se preklapa sa zvezdom, planetarne kolizije koje stvaraju ostatke, ili činjenica da zvezde mogu biti mlade i stoga još uvek okružene diskovima vrućih ostataka od kojih bi kasnije nastale planete.
Podaci koje su istraživači koristili dolaze iz dva aktivna svemirska teleskopa — NASA-inog Wide-field Infrared Survey Explorer (WISE) i Evropske svemirske agencije Gaia — kao i iz astronomskog pregleda neba u infracrvenoj svetlosti nazvanog The Two Micron All Sky Survey (2MASS). Ova saradnja između Univerziteta u Masačusetsu i NASA-inog Laboratorija za mlazni pogon trajala je od 1997. do 2001. godine.
Kandidati za zvezde su sve crveni patuljci, najčešći tip zvezda u našoj galaksiji. Oni su tamniji i manji od našeg sunca, što otežava dalja posmatranja. Trenutno nije jasno da li te zvezde imaju planete oko sebe, jer ih još nisu posmatrali teleskopi koji bi mogli otkriti planete u orbiti. Međutim, mnoge od hiljada egzoplaneta koje su naučnici do sada identifikovali orbitiraju oko crvenih patuljaka, što čini njihovo prisustvo verovatnim; planete koje orbitiraju oko crvenih patuljaka imaju veću šansu da budu nastanjive, prema NASA-i.
Ranija studija, objavljena u martu i koristeći podatke iz istih izvora kao i novi izveštaj, takođe je pronašla infracrvene anomalije među uzorkom od 5 miliona zvezda u našoj galaksiji.
„Imamo 53 kandidata za anomalije koje se ne mogu dobro objasniti, ali ne možemo reći da su svi kandidati za Dajsonove sfere, jer to nije ono što specifično tražimo,“ rekla je Gabriella Contardo, postdoktorski istraživač na Međunarodnoj školi za napredne studije u Trstu, Italija, koja je vodila raniju studiju. Dodala je da planira da proveri kandidate u odnosu na Suazov model kako bi videla koliko ih se uklapa u njega.
„Pre nego što kažete da bi to mogli biti Dajsonove sfere, morate eliminisati sve druge hipoteze i objašnjenja,“ dodala je. „Da biste to učinili, morate isključiti mogućnost da je to neki tip diska od ostataka ili neka vrsta planetarne kolizije, što takođe unapređuje nauku u drugim oblastima astronomije — tako da je to dvostruka dobit.“
I Contardo i Suazo se slažu da je potrebno još istraživanja na podacima i da bi se na kraju mogli obratiti NASA-inom svemirskom teleskopu James Webb za više informacija, jer je dovoljno moćan da direktno posmatra kandidatske zvezde. Međutim, zbog dugotrajnih i konkurentnih procedura koje regulišu korišćenje teleskopa, obezbeđivanje pristupa moglo bi potrajati.
Ako Dajsonove sfere zaista postoje, za šta bi se mogle koristiti? “Ako zamislimo da imamo toliko energije kao što sunce pruža svake sekunde, mogli bismo da radimo nečuvene stvari,” rekao je Suazo. “Mogli bismo da putujemo međuzvezdano, možda čak bismo mogli da premestimo čitav solarni sistem na željenu lokaciju, ako bismo želeli.”
Ali ne držite dah, jer tehnologija i sirovinski materijali potrebni za izgradnju hipotetičkih struktura daleko su izvan dosega ljudske moći.
“Tako su velike da sve što imamo na Zemlji ne bi bilo dovoljno da ih izgradimo,” dodao je Suazo. “Friman Dajson je rekao da bismo trebali rasklopiti Jupiter — ceo planetu (za sirovinski materijal).”
Ta superkolosalna skala verovatno znači da su Dajsonove sfere, ako uopšte postoje, vrlo retke.
“Značaj ovog rada je što pruža prve jake dokaze da nema mnogo Dajsonovih sfera u našoj galaksiji, suprotno očekivanjima nekih da bi one mogle biti neizbežan završni stadijum širenja tehnoloških vrsta u njihovim solarnim sistemima,” rekao je koautor studije Džejson Rajt, profesor astronomije i astrofizike na Univerzitetu Pensilvanija, putem emaila.
“Kandidati koje je Matijas (Suazo) pronašao su važni jer, bez obzira na to šta su — verovatno su zvezde okružene materijalom nastalim nekim retkim događajem, poput planetarne kolizije, mada bi mogli biti i Dajsonove sfere — retki su i interesantni objekti vredni daljeg proučavanja, na primer pomoću svemirskog teleskopa Džejmsa Veba.”
ZBOG ČEGA ČEKAJU NA JAMES WEBB TELESKOM?
Svemirski teleskop James Webb izuzetno je poseban zbog svoje napredne tehnologije i mogućnosti posmatranja. Evo nekoliko ključnih osobina koje čine James Webb teleskop posebnim:
-
-
- Infracrveno posmatranje: James Webb je optimizovan za posmatranje u infracrvenom delu spektra, što omogućava detaljnije i preciznije uvide u procese koji se odvijaju u svemiru. To je posebno korisno za proučavanje formiranja zvezda, planeta, galaksija i drugih kosmičkih fenomena.
- Veliki otvor i visoka rezolucija: Teleskop ima veći otvor od prethodnih svemirskih teleskopa, što omogućava prikupljanje više svetlosti i bolju rezoluciju slika. To znači da može detektovati slabije signale i posmatrati udaljene, slabo osvetljene objekte.
- Hladni sistem: James Webb koristi hladni sistem za svoje instrumente kako bi održao nisku temperaturu i smanjio infracrveni šum, što omogućava još preciznije posmatranje infracrvenih izvora u svemiru.
- Mogućnost proučavanja eksoplaneta: Teleskop je posebno opremljen za proučavanje atmosfera eksoplaneta oko drugih zvezda, što može pružiti uvide u uslove koji bi mogli podržavati život.
- Revolucionarni naučni instrumenti: James Webb ima niz naučnih instrumenata visoke preciznosti koji su dizajnirani da istraže različite aspekte svemira, od formiranja zvezda do evolucije galaksija.
-
-
ŠTA KADA BI OTKRILI DAJSONOVE SFERE?
Kada bi se otkrile Dajsonove sfere, to bi bilo revolucionarno otkriće za astronomiju i naše razumevanje kosmosa. Evo nekoliko ključnih posledica:
Potvrda teorija o naprednim civilizacijama: Otkriće Dajsonovih sfera bi potvrdilo teorije o postojanju naprednih vanzemaljskih civilizacija koje su sposobne da manipulišu ogromnim količinama energije u svemiru.
Razumevanje energetskih resursa: Dajsonove sfere bi nam omogućile da bolje razumemo načine na koje napredne civilizacije mogu iskoristiti energiju svojih matičnih zvezda za svoje potrebe, uključujući mogućnosti poput interstelarnog putovanja ili premeštanja celog solarnog sistema.
Impakt na tehnološki razvoj: Samo saznanje o postojanju Dajsonovih sfera bi moglo inspirisati napredak u našim tehnologijama, posebno u oblasti energetike i tehnologija za istraživanje svemira.
Uticaj na filozofiju i društvo: Otkriće vanzemaljskih struktura poput Dajsonovih sfera bi verovatno imalo dubok uticaj na naše shvatanje mesta ljudske vrste u svemiru, kao i na filozofske, religijske i društvene poglede.
Napredak u potrazi za vanzemaljskim životom: Ako bi se potvrdilo da Dajsonove sfere zaista postoje, to bi moglo povećati interes i resurse usmerene ka potrazi za vanzemaljskim životom, jer bi ukazivalo na postojanje naprednih civilizacija koje možda tragaju za sličnim odgovorima u kosmosu.
U suštini, otkriće Dajsonovih sfera bi predstavljalo jedan od najvažnijih trenutaka u modernoj astronomiji i postavilo bi nova pitanja i izazove pred naučnu zajednicu i čovečanstvo u celini.
- Sve je to lepo, ali na kraju ćemo ostati sa pitanjem, koliko ipak možemo verovati našim istražiteljima, i njihovim navodnim pronalascima?
