Da je istorija nase zemlje misterija, govori nam i zanimljiv pronalazak u pustinjama Katara. U pitanju su uklesani simboli koji vire iz meke stene kao gmizavci koji se kupaju na suncu. Druge su misteriozne depresije koje podsećaju na drevnu igru na ploči koja se igra širom sveta. A neke su direktno zbunjujuće, da arheolozi ne znaju za šta su brojni simboli korišćeni.
Na pustom i vetrovitom uglu severoistočne obale Katara, među peščanim dinama pustinje, nalazi se Al Džasasija, najveće i najvažnije mesto za umetnost na stenama u Zalivskoj zemlji.
Ovde su ljudi pre više vekova koristili niz niskih krečnjačkih izdanaka kao platno na koje su rezbarili simbole, motive i predmete koje su posmatrali u svom okruženju.
Sve u svemu, arheolozi su u Al Džasasiji pronašli ukupno oko 900 kamenih rezbara ili „petroglifa“. Uglavnom su to zagonetne oznake pehara raspoređene u različite šare, uključujući redove i rozete, ali i upadljive predstave brodova, obično gledani odozgo ali su takodje prikazani i u linearnom profilu.
Eksperti kažu da ove rezbarije predstavljaju visok stepen kreativnosti i veštine posmatranja [od strane] umetnika koji su ih napravili“. Jako je zanimljivo kako su mogli urezati brod iz te perspektive jer ga nisu mogli videti odozgo.
Pronađeno 12 lokaliteta uklesanih na kamenu
U Kataru je pronađeno oko 12 takvih rezbarenja. Većina njih ostaje u priobalnim područjima Katara. Međutim, neke rezbarije su takođe viđene u Al Bida Paru u Dohi. Al Džasasija je prvi put otkrivena 1957. Nalazi se oko sat vremena od Dohe. Figure na ovom lokalitetu otkrivene su krajem 973. i početkom 1974. godine od strane danskog tima predvođenog arheologom Holgerom Kapelom i njegovim sinom Hansom.
Teorija Igre
Najistaknutiji obrazac u ovoj oblasti sastoji se od dve paralelne linije od sedam rupa. Neki veruju da su korišćeni za igranje mankale. Mankala je popularna društvena igra koja se igra u mnogim delovima sveta od davnina. U kojoj su nekada igrala dva igrača bacajući komad kamena.
Naučnici zbunjeni i kontroverze
Među naučnicima postoji kontroverza o vremenu nastanka ovih figura. Neki istraživači smatraju da je građen od neolita do kraja islamskog perioda, dok neki smatraju da nisu pronađeni dokazi da su stari više od nekoliko stotina godina. Iako svi naučnici insistiraju na više istraživanja za informacije o ovim oblicima.
Iako stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu kada su petroglifi Al Džasasije napravljeni i od strane koga, svi se slažu da su najfascinantnije — i najneobičnije — rezbarije na lokalitetu one na čamcima.
„Na nekim čamcima vesla nisu paralelna, kao što bi morala da budu kada se koriste za veslanje, već su usmerena na različite lokacije“, napisali su Frensis Gilespi i Fejsal Abdula Al-Naimi u „Skriveno u pesku: otkrivanje prošlosti Katara“.
„Ovako bi izgledali kada su čamci bili usidreni na obalama bisera, a vesla ostavljena na mestu da bi ronioci mogli da se drže i da se odmore svaki put kada bi izronili.
Stručnjaci kažu da mogu samo da nagađaju zašto postoji tako visoka koncentracija brodskih rezbarenja u Al Džasasiji, u poređenju sa drugim obalnim petroglifskim nalazištima u Kataru.
„Brodovi su imali moćnu ulogu u verovanjima drevnih naroda, koji su ih videli kao simbolično sredstvo za tranzit sa ovog sveta u onaj“, primetili su Gilespi i Al-Naimi.
„I Vavilonci i stari Egipćani verovali su da su mrtvi stigli u zagrobni svet na brodu. Grčki mitovi govorili su o skelaru Haronu koji je preneo duše mrtvih preko reke Stiks u podzemni svet. Moguće je da su najstarije rezbarije na brodu odjeci narodnog sećanja koje seže daleko u praistorijska vremena“.
Ukoliko vam se svideo članak, podelite ga sa prijateljima i posetite youtube kanal IDIOKRATIJA:
