Hiljade demonstranata širom Haitija zatražile su ostavku premijera Ariela Henrija. Medjutim kako pišu vesti Dominicantoday sve ovo je zadobilo neočekivan obrt, ljudi su počeli da protestuju čak i protiv Sjedinjenih Država.
Protest je počeo nekoliko sati pre nego što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao podeljeno glasanje u ponedeljak o slanju međunarodnih snaga na Haiti da pomognu zbog pogoršanja bezbednosti i porastu kolere nakon što su moćne bande zauzele glavnu luku i blokirale isporuku goriva.
Vlada je čekala odgovor na Henrijev nedavni zahtev da međunarodna zajednica pomogne u uspostavljanju „specijalizovanih oružanih snaga“ za suzbijanje nasilja, koje se pogoršalo u vakuumu moći koji je nastao ubistvom predsednika Jovenela Moisea 2021 godine.
Sjedinjene Američke Države i Meksiko saopštile su u ponedeljak da pripremaju još jednu rezoluciju UN koja će ovlastiti „međunarodnu misiju pomoći“ da pomogne u poboljšanju bezbednosti na Haitiju pogođenom krizom kako bi se mogla isporučiti humanitarna pomoć koja je očajnički potrebna milionima ljudi.
Benzinske pumpe su i dalje zatvorene, bolnice su smanjile usluge, a preduzeća, uključujući banke i supermarkete, smanjila su radno vreme jer svi širom zemlje ostaju bez goriva.
Situacija je pogoršana nedavnim izbijanjem kolere, sa stotinama hospitalizovanih i desetinama mrtvih zbog nestašice vode za piće i drugih osnovnih zaliha.
Sjedinjene Države su napravile nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se ohrabruje „neposredno raspoređivanje multinacionalnih snaga za brzu akciju“ na Haitiju kao odgovor na tamošnju bezbednosnu i humanitarnu situaciju koja se brzo pogoršava, navodi se u kopiji rezolucije koju je dobio Vašington post.
Rezolucija je prvi znak da je Bajdenova administracija možda spremna da učestvuje u misiji na Haitiju koja ima vojnu komponentu. Američki zvaničnici nisu bili posvećeni kada su ih pitali o zahtevima da se pošalju američke snage da umanje nasilje i loše upravljanje koje su dovele do nestašice čiste vode za piće i prete da pogoršaju izbijanje kolere.
16. Oktobra dolazi do vesti da su SAD i Kanada poslale u subotu oklopna vozila i druge zalihe na Haiti da pomognu policiji u borbi protiv moćne bande usred nerešenog zahteva haićanske vlade za hitno raspoređivanje stranih trupa.
Rezolucija dolazi usred masovnih protesta koji traju već nekoliko nedelja i uključuju desetine hiljada ljudi u glavnom gradu Port-o-Prensu i drugim većim gradovima kao što su Kap-Haitijen i Gonaiv. Demonstracije su podigle socijalne tenzije do tačke loma. Demonstranti žele ostavku premijera Ariela Henrija smatrajući ga marionetom.
Da li će Sjedinjene Države poslati vojsku ostaje samo kao veliki znak pitanja, ali neki mediji sugerišu da zbog prošlosti oni se suzdržavaju od ovog poteza.
Da se podsetimo
Posle ubistva predsednika Haitija u julu 1915, predsednik Vudro Vilson je poslao marince Sjedinjenih Država na Haiti da uspostave red i održe političku i ekonomsku stabilnost na Karibima. Ova okupacija je trajala do 1934. godine.
Medjutim interesi vlade Sjedinjenih Država na Haitiju postojali su decenijama pre njegove okupacije. Kao potencijalna pomorska baza za Sjedinjene Države, stabilnost Haitija zabrinula je američke diplomatske i odbrambene zvaničnike koji su se plašili da bi nestabilnost Haitija mogla rezultirati stranom vladavinom Haitija.
