10. marta, najveći promašaj jedne američke banke od globalne finansijske krize odigravao se u realnom vremenu dok je glavni zajmodavac tehnološke industrije podlegao klasičnoj propasti banke.
Klijenti banke Silicijumske doline mahnito su izvlačili svoj novac od zajmodavca sa sedištem u Kaliforniji pre nego što su američki regulatori intervenisali da preuzmu kontrolu. Ali kolaps je uspaničio tržišta, nagomilavajući bol u slabijim finansijskim institucijama koje se već bore sa neželjenim posledicama skokovitih kamatnih stopa i samonanesenih rana.
Nedelju dana kasnije, druga američka regionalna banka — Signature Bank — je zatvorena, treća — First Republic Bank (FRC) — je podržana, i prva velika pretnja od 2008. za banku od globalnog finansijskog značaja — Credit Suisse — je izbegnuta nakon što ga je preuzeo UBS.
Ali relativna smirenost je obnovljena samo zahvaljujući obezbeđivanju ogromnih suma gotovine za hitne slučajeve od zajmodavaca poslednje instance — centralnih banaka — i nekih od najjačih igrača u industriji.
Američki regulatori preuzeli su SVB banku i rekli da će garantovati depozite iznad nivoa od 250.000 dolara koji obično osigurava vlada. Slične korake su preduzeli u manjoj Signature banci.
Tržišta ostaju na ivici: referentni indeksi akcija u američkim i evropskim bankama izgubili su 20%, odnosno 13% od zatvaranja trgovanja prošle srede.
Petak, 10. mart — Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) američke vlade preuzela je kontrolu nad SVB-om. Bio je to najveći bankarski kolaps u Americi od Vashington Mutual-a 2008. Točkovi su počeli da otpadaju 48 sati ranije kada je banka uzela više milijardi dolara gubitka unovčavajući državne obveznice SAD kako bi prikupila novac za plaćanje štedišama. Pokušala je – bezuspešno – da proda akcije kako bi ojačala svoje finansije. To je izazvalo paniku koja je dovela do njenog pada.
Nedelja, 12. mart — FDIC je zatvorio Signature banku nakon što su klijenti koji su bili uplašeni propašću SVB banke krenuli na svoje depozite. Obe banke su imale neuobičajeno visok odnos neosiguranih depozita za finansiranje svog poslovanja.
Sreda, 15. mart — Nakon što su posmatrali kako su akcije u Credit Suisse (CS) propale za čak 30%, švajcarske vlasti su najavile podršku za drugu najveću banku u zemlji. To je smirilo trenutnu paniku na tržištu, ali globalni igrač još nije izašao iz problema. Investitori i kupci su zabrinuti da nema kredibilan plan da preokrene dugoročni pad svog poslovanja.
SUMIRANJE:
Švajcarske vlasti su tražile da UBS preuzme svog manjeg rivala nakon što plan za Credit Suisse da pozajmi do 50 milijardi franaka (54 milijarde dolara) nije uspeo da uveri investitore i klijente banke. Akcije Credit Suisse i drugih banaka pale su ove nedelje nakon što je propast dve banke u SAD izazvao zabrinutost zbog drugih potencijalno nestabilnih institucija u globalnom finansijskom sistemu.
Credit Suisse je među 30 finansijskih institucija poznatih kao globalno sistemski važne banke, a vlasti su bile zabrinute zbog posledica ako propadne.
Četvrtak, 16. mart — Prva republička banka je bila na ivici dok su klijenti podizali svoje depozite. Na sastanku u Vašingtonu, američka ministarka finansija Dženet Jelen i Džejmi Dajmon, izvršni direktor najveće američke banke, izradili su planove za spasavanje privatnog sektora. Rezultat je bio sporazum sa grupom američkih zajmodavaca da deponuju desetine milijardi dolara gotovine u First Republic kako bi se zaustavilo krvarenje.
Nedelja, 19. mart — Najveća švajcarska banka, UBS, pristala je da kupi svog bolesnog rivala Credit Suisse u hitnom sporazumu o spasavanju koji ima za cilj da zaustavi paniku na finansijskom tržištu.
Koliko košta spašavanje?
Više od 400 milijardi dolara do sada kao direktna podrška. Garantujući sve depozite u Silicon Vallei Bank i Signature Bank, Federalne rezerve SAD su na udici za 140 milijardi dolara. Zatim, tu su 54 milijarde dolara koje je Švajcarska nacionalna banka ponudila Credit Suisse u obliku hitnog zajma i 209 milijardi švajcarskih franaka (225 milijardi dolara) ponuđenih UBS-u u vidu kredita, za koje garantuje švajcarska država, što spada pod zaštitu od potencijalnih gubitaka.
Fed je takođe prošle nedelje dogovorio rekordne iznose zajmova drugim bankama. Banke su poslednjih dana pozajmile od Fed-a skoro 153 milijarde dolara, srušivši prethodni rekord od 112 milijardi dolara postavljen tokom krize 2008.
Banke su takođe koristile zajmove od skoro 12 milijardi dolara iz novog programa Fed-ovog hitnog kreditiranja uspostavljenog početkom nedelje sa ciljem da spreče kolaps većeg broja banaka.
Hoće li sve ovo otežati dobijanje kredita?
Kratak odgovor je da. Banke pod stresom će posvetiti mnogo veću pažnju kreditnoj sposobnosti zajmoprimaca, bilo da se radi o preduzećima koja traže kredite ili kupcima kuća koji pokušavaju da pronađu hipoteke.
„Ako su banke pod stresom, možda neće biti voljne da daju pozajmice“, rekla je u četvrtak ministarka finansija SAD Dženet Jelen svedočeći pred Komitetom za finansije Senata. „Mogli smo da vidimo da kredit postaje skuplji i manje dostupan.
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, rekla je novinarima u četvrtak da bi „uporno povišene tenzije na tržištu“ mogle dodatno da suže uslove kreditiranja koji su se već pooštravali kao odgovor na rastuće kamatne stope.
Da li ovo čini recesiju verovatnijom?
Da, opet.
Evo šta je Jelen takođe rekla senatskom odboru: „To bi ovo moglo pretvoriti u izvor značajnog ekonomskog rizika.
Goldman Sachs je u sredu rekao da je rastući stres u bankarskom sektoru povećao izglede za recesiju SAD u narednih 12 meseci. Banka sada veruje da američka privreda ima 35 odsto šanse da uđe u recesiju u roku od godinu dana, u odnosu na 25 odsto pre nego što je počeo krah bankarskog sektora.
Druga po veličini svetska ekonomija, Kina, takođe je na udaru uprkos naletu aktivnosti nakon brzog okončanja drakonskih mera zatvaranja Covida krajem prošle godine.
Iznenađujućim potezom u petak, kineska centralna banka je smanjila količinu novca koju zajmodavci zemlje moraju držati u rezervi u pokušaju da gotovina održi protok kroz privredu.
Zlato se približava rekordnoj ceni jer propust američke banke podstiče let na sigurno
Bankarska kriza povećava nevolje investitora zbog invazije na Ukrajinu, inflacije
Cena zlata je skočila od početka meseca, trenutno premašivši 2.000 dolara po troj unci u ponedeljak, pošto je nedavni kolaps nekoliko američkih banaka naveo investitore da prebace svoj novac u sigurna utočišta.
Fjučersi na zlato u Njujorku u ponedeljak su porasli za više od 40 dolara, ili oko 2 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, nakratko dostigavši raspon od 2.010 dolara po prvi put od marta 2022.
Cena zlata je sada za oko 10% viša od nedavnog minimuma 8. marta. Približava se vrhuncu svih vremena od 2.089 dolara postignutom u avgustu 2020. godine, kada je epidemija COVID-19 pogodila globalnu ekonomiju.
Za razliku od akcija, korporativnih i državnih obveznica i druge imovine, zlato je poznato kao sigurno utočište, jer ne nosi rizik od kolapsa izdavaoca. Sigurna utočišta su postala popularna među investitorima tokom pada tržišta zbog geopolitičkih tenzija, finansijske nestabilnosti ili ekonomskog usporavanja.
Cene zlata su porasle zbog geopolitičkih rizika nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Prekidi lanca snabdevanja usled dugotrajnog rata takođe su doneli visoku inflaciju širom sveta, što može da izazove depresijaciju valute. Ovo je podstaklo investitore da kupuju zlato, što je dovelo do povećanja cena na čak 2.078 dolara u martu iste godine.
Nakon toga, Odbor federalnih rezervi SAD je prešao na brzo i značajno pooštravanje monetarne politike, spustivši cene zlata na 1.618 dolara u novembru.
Uzrok najnovijeg uspona je pogoršanje raspoloženja investitora izazvano kolapsom američkih zajmodavaca Silicijum Vallei Bank i Signature Bank, kao i spasavanjem Credit Suisse od strane švajcarskog finansijskog giganta UBS.
ZNAČI DA STIŽE INFLACIJA?
Mnogi će reći da je inflacija odavno stigla još od pandemije a onda da je pojačana tokom rata u Ukrajini, medjutim ovo ponašanje cene zlata može da predstavlja signal da investitori očekuju veću inflaciju u budućnosti, zašto?
Zbog toga što se zlato smatra zaštitom od inflacije, što dalje znači da se zlato kupuje više, naravno zlato može rasti iz više razloga, ali deluje zbog nedavnih dogadjaja da je ipak ovo slučaj sa sadašnjim rastom cene.
Prema Gardijanu:
Kao što je Dhaval Joshi iz BCA Research-a prošle nedelje istakao, postoje tri klasična znaka da u SAD dolazi recesija: pad na tržištu nekretnina, propadanje banaka i rastuća nezaposlenost. Izgradnja stanova opala je za 20 odsto u protekloj godini, što znači da se prvo već dogodilo. Problemi u SVB-u i drugim američkim regionalnim bankama sugerišu da je drugi uslov sada ispunjen. Treći predznak američke recesije je porast stope nezaposlenosti u SAD od 0,5 procentnih poena. Do sada je povećan za 0,2 poena.
„Banke imaju tendenciju da propadnu neposredno pre nego što recesija počne“, kaže Džoši. „Uoči recesije koja je počela u decembru 2007. godine, nijedna američka banka nije propala 2005. ili 2006. Prva tri bankrota banaka desila su se u februaru, septembru i oktobru 2007, neposredno pre početka recesije.
„Ubrzajte napred, i nijedna američka banka nije propala 2021. ili 2022. Prvi bankovni propasti ovog ciklusa – Banka Silicijumske doline i Signature Bank – upravo su se desili. Ako je istorija vodič, početak propadanja banaka nagoveštava ekonomsku recesiju koja je neizbežna nego što mnogi ljudi očekuju.
Šta je to recesija?
Tokom recesije, privreda doživljava značajan pad ekonomske aktivnosti. To može uključivati smanjenje proizvodnje roba i usluga, porast nezaposlenosti, smanjenje potrošačke potrošnje i pad cena akcija.
Recesija obično počinje kontrakcijom privrede, gde postoji pad privrednog rasta najmanje dva uzastopna kvartala ili šest meseci. Za to vreme preduzeća mogu početi da smanjuju proizvodnju i otpuštaju radnike kako bi smanjili troškove, što dovodi do porasta nezaposlenosti.
Kako nezaposlenost raste, potrošači mogu početi da smanjuju svoju potrošnju jer postaju oprezniji sa svojim novcem. Ovo može dovesti do daljeg pada ekonomske aktivnosti, jer se preduzeća bore da pronađu kupce za svoju robu i usluge.
Berza takođe može doživeti pad tokom recesije, jer investitori postaju manje sigurni u ekonomiju i počinju da prodaju svoje akcije. Ovo može dodatno smanjiti poverenje potrošača i potrošnju, jer se ljudi mogu osećati manje bogatima i manje voljnim da rizikuju.
Kao odgovor na recesiju, vlade i centralne banke mogu primeniti politike koje pokušavaju da stimulišu privredu, kao što je snižavanje kamatnih stopa, povećanje državne potrošnje ili pružanje podrške preduzećima koja su u teškoj situaciji. Ove mere imaju za cilj da podstaknu privrednu aktivnost i pomognu privredi da se oporavi od recesije.
FED – CENTRALNE BANKE
Federalne rezerve su nedavno objavile sedmo uzastopno povećanje stope federalnih fondova i naznačile svoju nameru da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa i dalje. Fed je ove godine u više navrata podizao stope u pokušaju da obuzda beskrajnu inflaciju koja je dostigla maksimum od 40 godina. Međutim, postoje znaci da inflacija počinje da se hladi.
Mogu li Federalne rezerve nastaviti da povećavaju kamatne stope i poraze najgori napad inflacije u zemlji u poslednjih 40 godina, a da ne izazovu recesiju?
Ne prema novom istraživačkom radu koji zaključuje da se takva „bezgrešna dezinflacija“ nikada ranije nije dogodila. Dokument je izradila grupa vodećih ekonomista, a tri zvaničnika Fed-a iznela su njegove zaključke u svojim komentarima u petak na konferenciji o monetarnoj politici u Njujorku.
Kada inflacija poraste, kao što je bila u poslednje dve godine, Fed obično reaguje podizanjem kamatnih stopa, često agresivno, kako bi pokušao da ohladi ekonomiju i uspori rast cena. Te više stope, zauzvrat, poskupljuju hipoteke, auto-kredite, pozajmljivanje kreditnim karticama i poslovne kredite.
Ali ponekad se inflacioni pritisci i dalje pokazuju upornim i zahtevaju sve više stope da bi se ukrotile. Rezultat — stalno skuplji krediti — može primorati kompanije da otkažu nove poduhvate i umanjuju radna mesta i potrošače da smanje potrošnju. Sve to dovodi do recepta za recesiju.
