IDIOKRATIJA
Image default

Nato zemlje polako dopuštaju Ukrajini da koriste njihovo oružje kako bi ste pogadjala Ruska teritorija – Blizu Trećeg Svetskog?

Kako je Rusija krenula u svoje ofanzive, i trenutno je posle dužeg vremenskog perioda ceo front dužine od 1000 kilometara aktivan, a posebno se ovo odnosi na iznenadjujući harkovski front, dolazi do pritiska na mnoge zapadne zemlje da dopuste Ukrajini da njihovo donirano oružje koriste u napadima na Rusku teritoriju, a neke zemlje sada to i dopuštaju. Mnogi se pitaju, kako bi Rusija onda mogla reagovati na sve ovo?

Danska premijerka Mette Frederiksen izjavila je u sredu da njena zemlja dozvoljava Kijevu da napada Rusiju danskim oružjem, sve dok je upotreba u skladu sa međunarodnim pravom.

U intervjuu za TV2, Frederiksen je rekla: „Možete koristiti ono što smo donirali Ukrajini, takođe i van Ukrajine – to jest, na ruske ciljeve – ako je u skladu sa međunarodnim pravom.

„Generalni sekretar NATO-a bio je vrlo jasan po ovom pitanju pre nekoliko sati, da je to u skladu sa pravilima kada vodite rat, jer je Ukrajina ta koja je napadnuta od strane Rusije.“

U utorak je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da bi Ukrajini trebalo dozvoliti da koristi francusko oružje, uključujući rakete dugog dometa, protiv ciljeva unutar Rusije.

„Smatramo da im moramo omogućiti da neutralizuju vojne oblasti iz kojih se lansiraju rakete i u osnovi vojne oblasti iz kojih je Ukrajina napadnuta,“ rekao je Makron novinarima tokom konferencije za štampu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Brandenburgu, Nemačka.

Tajni vojni kamp u Francuskoj, gde su se učili ukrajinski vojnici (izvor: Politico 2023).

Rusija je u više navrata tvrdila da je pogadjala francuske “volontere”, u Ukrajini, kao što je tvrdjeno početkom ove godine, medjutim Francuzi su odbijali to da priznaju, te su okarakterisali kao dezinformacije. Medjutim šta ako je to zaista istina, i šta ako zbog tih gubitaka su Francuzi sve agresivniji?

Šolc je takođe najavio na istoj konferenciji da Nemačka neće zabraniti upotrebu nemačkog oružja na ruskim vojnim ciljevima.

Nedavno je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao SAD i zemlje NATO-a u EU da dozvole Ukrajini da koristi rakete isporučene sa Zapada za udare unutar Rusije.

Međutim, neke zemlje insistiraju da se njihovo oružje koristi samo na ukrajinskoj teritoriji, a ne na ruskoj.

Šef spoljne politike EU, Josep Borrell, smatra da bi zapadni lideri trebalo da izbegavaju „rizik eskalacije“ kada dozvoljavaju ukrajinskim snagama da koriste oružje na ruskoj teritoriji.

Međutim, on je takođe istakao tokom sastanka u Briselu u utorak da su odbrambeni udari na vojne ciljeve na ruskoj teritoriji „legitimni čin prema međunarodnom pravu kada se izvršavaju na proporcionalan način.“

Borrell je naglasio da bi svaka država članica EU trebalo da odlučuje pojedinačno po ovom pitanju.

Ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio Zapadu „ozbiljnim posledicama“ ako se Ukrajini dozvoli da koristi zapadno oružje dugog dometa na ruskoj teritoriji, prema pisanju The Moscow Times-a.

Prema Putinu, udarci Kijeva unutar Rusije mogli bi izazvati globalni sukob.

Ranije ovog meseca, danska vlada najavila je novi paket vojne pomoći za Ukrajinu u vrednosti od 5,6 milijardi danskih kruna (813 miliona dolara), od kojih je gotovo polovina sredstava namenjena jačanju protivvazdušne odbrane, uključujući F-16 avione.

Frederiksen je nedavno pozvala druge evropske zemlje da slede primer Nemačke i obezbede Ukrajini više Patriot sistema za protivvazdušnu odbranu.

Prošlog meseca, premijerka je razgovarala sa svojim poljskim kolegom Donaldom Tuskom o mogućnosti stvaranja gvozdenog štita za zaštitu evropskih gradova od vazdušnih napada u slučaju rata.

Debata o upotrebi zapadnog oružja za napade na ciljeve unutar Rusije traje tokom celog rata, a nedavni ruski ofanzivni napad stavio ju je u prvi plan. Početkom maja, ruske trupe prešle su severnu granicu Ukrajine i počele napredovanje ka drugom najvećem gradu u zemlji, Harkovu. Ovaj napad nije bio iznenađenje; naprotiv, ukrajinski vojni zvaničnici već nedeljama su pratili pripreme s druge strane granice, ali nisu mogli ništa da preduzmu.

Ruska ofanziva na Harkov je istakla vojnu apsurdnost trenutnih ograničenja u upotrebi zapadnog oružja koje je isporučeno Ukrajini. Ruski komandanti su dobro svesni nemogućnosti Ukrajine da uzvrati udarac, i aktivno koriste graničnu zonu kao sigurno utočište za koncentrisanje snaga i lansiranje bombardovanja. Razumljivo, ovo podstiče pozive među ukrajinskim saveznicima za ozbiljno preispitivanje trenutne strategije.

Zbog ove ruske ofanzive ka Harkovu, dolazi i do pritiska na Bajdena da dozvoli Ukrajini napade unutar Rusije koristeći američko oružje.

Neki visoki zvaničnici podržavaju ukidanje ograničenja na upotrebu oružja koje je Vašington obezbedio Ukrajini, rekli su za NBC News dva izvora upoznata sa situacijom.

RUSIJA ŠALJE 300,000 NOVIH VOJNIKA?

Za sada, administracija Bajdena ostaje nevoljna da revidira svoj stav ograničavanja upotrebe američkog oružja. U međuvremenu, brojne evropske zemlje, uključujući Nemačku i Italiju, takođe su pozvale na oprez. Ova nevoljnost da se eskalira postojeća konfrontacija sa Rusijom bila je vidljiva nedavno u Briselu, kada je belgijski premijer Aleksandar De Kro najavio planove za pružanje trideset F-16 borbenih aviona Ukrajini, ali je obavestio posetioce, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, da avioni ne smeju biti korišćeni unutar Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin je reagovao na rastuće razgovore o ukidanju zapadnih ograničenja na napade unutar Rusije upozorenjem na „ozbiljne posledice“ i nagoveštajem moguće nuklearne reakcije. „Ako se ove ozbiljne posledice dese u Evropi, kako će Sjedinjene Američke Države reagovati, imajući u vidu naš paritet u oblasti strateškog oružja,“ komentarisao je ove nedelje u Taškentu. „Da li žele globalni sukob?“

Putinove nuklearne pretnje nisu ništa novo, naravno. Od početka invazije na Ukrajinu, dao je brojne prikrivene reference na nuklearnu eskalaciju kao deo napora da zastraši Zapad i smanji dotok oružja Ukrajini. Ove taktike nuklearnog ucenjivanja su se pokazale veoma efikasnim, ohrabrujući zapadne lidere da prihvate politike upravljanja eskalacijom koje su značajno potkopale međunarodni odgovor na rusku invaziju.

Medjutim ipak Putin je u poslednje vreme totalno nepredvidiv, i deluje da sve što kaže, to vremenom i učini, stoga otud toliki oprez zapadnih lidera, ali i neoprez. Niko ne želi pregovarački sto, a već odavno su prešli sve moguće crvene linije i možemo samo da se zapitamo, šta će se desiti ako Ukrajina jednoga dana zapadnim naoružanjem pogodi neki veliki cilj u Rusiji.

Dmitrij Suslov, zamenik direktora uticajnog ruskog think-tank-a Savet za spoljnu politiku i odbranu, zagovarao je u sredu “demonstracionu nuklearnu eksploziju” radi jačanja odvraćanja.

To je usledilo nakon upozorenja predsednika Vladimira Putina evropskim vladama da “budu svesne sa čim se igraju”, imajući u vidu njihove manje površine zemlje i gusto naseljena područja. “To je faktor o kojem bi trebalo da vode računa pre nego što počnu govoriti o udarima duboko u rusku teritoriju”, rekao je.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, prošle nedelje je izjavila da će Moskva uzvratiti udarcima na britanske ciljeve u i van Ukrajine ako britansko oružje bude korišćeno za udare na rusku teritoriju.

Ali vojni i bezbednosni stručnjaci nisu uvereni da bi Rusija sprovela takve pretnje.

Možda je bolje da se svi opamete i ne saznaju da li je ovo blefiranje ili ne.

NOVO ZVECKANJE ORUŽJA

Rusija bi mogla ukinuti ograničenja na raspoređivanje raketa, rusija će ojačati svoj nuklearni arsenal i ukinuti svoja samopostavljena ograničenja na rakete ako SAD rasporedi lansere u Evropi ili Aziji, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu za Rossiya Segodnya objavljenom u četvrtak, Lavrov je pitao kako bi Moskva odgovorila ako SAD postave kopnene rakete kratkog i srednjeg dometa u Evropi i na azijsko-pacifičkom regionu, imajući u vidu nezapamćeni nivo međunarodnih tenzija.

“Izvršenje planova Amerikanaca da rasporede kopnene [rakete] neće proći bez odgovora”, rekao je Lavrov. Objasnio je da bi Rusija bila primorana da napusti “jednostrane samorestrikcije” koje je pratila od kada su SAD napustile važni Sporazum o raketama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine.

“Ne isključujemo dodatne korake u oblasti nuklearnog odvraćanja jer će američke rakete postavljene napred biti sposobne da pogode komandne centre i elemente našeg nuklearnog arsenala”, rekao je ministar spoljnih poslova.

Sredinom aprila, američka vojska je saopštila da je rasporedila sistem raketa srednjeg dometa (MRC) na severu Filipina, što je opisala kao “prekretnički raspored za novu sposobnost”. Krajem prošle godine, jedan visoki američki general je rekao da vojska planira da rasporedi bateriju MRC-a u Pacifiku u nekom trenutku tokom 2024. godine. Newsweek je kontaktirao kancelariju za štampu Pentagona putem e-pošte.

“Siguran sam da će i druge zemlje u azijsko-pacifičkom regionu dobiti zahteve da obezbede gostoprimstvo za slične vrste oružja,” rekao je Lavrov ruskim državnim medijima ranije ove nedelje.

Slični postovi

Zašto Ilon Mask smatra da može doći do kolapsa populacije?

Nikola Milnovic

Anonimusi ZAPRETILI Ilonu Masku (VIDEO)

Nikola Milnovic

Džejms Kameron kaže da je testosteron „otrov“ koji muškarci moraju da uklone iz svog sistema

Nikola Milnovic
0 0 glasovi
Article Rating
Pretplati se
Obavesti o
0 Comments
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x
INFINITUM FORM Agencija