Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je izdavanje naloga Međunarodnog krivičnog suda protiv njegovog ruskog kolege Vladimira Putina.
Medjunarodni krivični sud je optužio predsednika Putina da je počinio ratne zločine u Ukrajini – nešto što je predsednik Bajden rekao da je ruski lider „jasno” uradio.
Tvrdnje se fokusiraju na nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju od invazije Moskve 2022. godine.
Moskva je negirala optužbe i proglasila poternice kao „nečuvene“.
Sud je takođe izdao nalog za hapšenje ruske komesarke za prava deteta Marije Aleksejevne Lvove-Belove. U naredbama se navodi da su svi „navodno odgovorni za ratni zločin protivpravne deportacije“ dece sa okupiranih teritorija u Ukrajini u Rusiju, saopštio je sud koji podržava UN objavljujući naloge.
“Zločini su navodno počinjeni na ukrajinskoj okupiranoj teritoriji najmanje od 24. februara 2022. godine“, navodi ovaj Sud. „Postoje razumni razlozi da se veruje da gospodin Putin i gospođa Lvova-Belova snose individualnu krivičnu odgovornost.
Sud je našao razumne osnove da g. Putin snosi odgovornost za to što je dela počinio direktno, zajedno sa drugima i, ili preko drugih, i „za propust da pravilno izvrši kontrolu nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili dela, ili dozvolili njihovo komisiju, a koji su bili pod njegovom stvarnom vlašću i kontrolom, shodno odgovornosti nadređenog”.
Svi navodi su u skladu sa Rimskim statutom, medjutim postoji jedan problem, ni Rusija ni Ukrajina nisu stranke statuta, koji je formirao pravosudni organ 1998. godine.
Tužilac Karim A. A. Kan je rekao da oni koji su odgovorni za navodne zločine moraju odgovarati i da deca moraju biti vraćena svojim porodicama i zajednicama.
Malo je verovatno da će od ovog poteza nešto biti , pošto Medjunarodni krivični tribunal nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene bez saradnje vlade neke zemlje.
Rusija nije država članica MKT-a, što znači da sud u Hagu tamo nema nadležnost.
Međutim, to bi moglo uticati na Putina na druge načine, kao što je nemogućnost da putuje u inostranstvo. Sada bi mogao da bude uhapšen ako kroči u bilo koju od 123 zemlje članice suda.
Putin je tek treći predsednik kome je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda.
Predsednik Bajden je rekao da, iako sud takođe nije imao uticaja na SAD, izdavanje naloga “čini veoma jaku tačku”.
„Očigledno je počinio ratne zločine“, rekao je on novinarima.
KAKO SU AMERIKANCI REAGOVALI KADA JE NJIH OVAJ SUD TERETIO ZA NAVODNE RATNE ZLOČINE U AVGANISTANU
Sjedinjene Države zapretile su u ponedeljak da će uhapsiti i sankcionisati sudije i druge zvaničnike Međunarodnog krivičnog suda ako preduzme da optuži svakog Amerikanca koji je služio u Avganistanu za ratne zločine.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nazvao je telo za ljudska prava sa sedištem u Hagu „neodgovornim“ i „potpuno opasnim“ za Sjedinjene Države, Izrael i druge saveznike i rekao da bi svaka istraga pripadnika američkih službi bila „potpuno neosnovana, neopravdana istraga“. ”
„Ako sud krene na nas, Izrael ili druge saveznike SAD, nećemo mirno sedeti“, rekao je Bolton.
On je rekao da su SAD spremne da podnesu finansijske sankcije i krivične optužbe protiv zvaničnika suda ako krenu protiv bilo kog Amerikanca.
„Zabranićemo njenim sudijama i tužiocima da uđu u Sjedinjene Države. Sankcionisaćemo njihova sredstva u finansijskom sistemu SAD, a gonićemo ih u američkom krivičnom sistemu“, rekao je on.
Bolton je ukazao na zahtev tužioca Međunarodnog krivičnog suda u novembru 2017. da se otvori istraga o navodnim ratnim zločinima koje su počinili američki vojni i obaveštajni zvaničnici u Avganistanu, posebno zbog zlostavljanja zatvorenika.
Prema članku France24 iz 2020 godine: Francuska je u petak pozvala SAD da povuku sankcije protiv zaposlenih u Međunarodnom krivičnom sudu (ICC), nazvavši tu odluku napadom na države članice Rimskog statuta, sporazuma kojim je uspostavljen sud.
„Francuska je užasnuta kada je saznala za izvršnu naredbu vlade Sjedinjenih Država od 11. juna 2020. kojom se dozvoljava uvođenje sankcija protiv osoblja Međunarodnog krivičnog suda (ICC) ili osoba koje sa njim sarađuju, a koje bi se mogle ticati državnih agenata“, rekao je ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan u izjavi na francuskom. Zar ovo nije licemerno?
Bolton se javio i za slučaj Putin
Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izneo je mišljenje protiv odluke Međunarodnog krivičnog suda (ICC) da podigne optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, nazivajući sud „fundamentalno nelegitimnim“.
„Verujem i verujem već dugi niz godina [da] je Međunarodni krivični sud u osnovi nelegitiman“, rekao je Bolton za Skaj njuz u ponedeljak, dodajući da njegov nalog za hapšenje Putina „nije nešto sa čime bi Sjedinjene Države trebalo da sarađuju“.
„To je veoma opasna institucija“, nastavio je. „To je vršenje vladine vlasti u vakuumu bez ikakvog ustavnog okvira koji bi je obuzdao.
Putin nakon ove vesti u Marijupolju
Ruski predsednik Vladimir Putin boravio je u subotu u iznenadnoj poseti Krimu kako bi obeležio devetu godišnjicu ruske aneksije poluostrva od Ukrajine. Onda je otišao u Mariupolj te je nadgledao tamošnje radove i čak se vozao ulicama grada. Putovanja su usledila nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za Putinovo hapšenje zbog optužbi za ratne zločine. Da li je ovo učinio namerno kako bi dokazao šta misli o ovom nalogu za hapšenje, i njihovoj moći. Zapadni mediji su takodje počeli da pišu o špekulacijama da ovo nije Putin već njegov dvojnik, možda kako bi umanjili njegovu posetu, ili pak možda ima tu nešto?
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije je čak sugerisao u tonu da bi Kremlj mogao ispaliti hipersoničnu raketu na sud, i da je ovi ne bi mogli skinuti.
Hapšenje Trampa
Istraga okružnog tužioca Menhetna o Donaldu Trampu traje godinama i sve je to opisano kao zombi slučaj.
Sa odlukom o mogućim optužbama za koju se sada veruje da je neizbežna, javne informacije od svedoka koje su tužioci ispitali i dali iskaz pred velikom porotom ukazuju na to da veliki fokus istrage nije skrenuo daleko od svog početka — sada su u fokusi nekakve isplate nekadašnjeg predsednika SAD u kojima je navodno naterao porno glumicu da ćuti u danima svoje kampanje 2016.
Okružni tužilac Alvin Brag nije objasnio svoju strategiju i Tramp nije optužen. Ali isplata tihog novca potencijalno bi se mogla iskoristiti za stvaranje slučaja za falsifikovanje poslovnih zapisa i kršenje zakona o finansiranju kampanje.
Čini se da je srce njujorške istrage o Trampu usredsređeno na isplatu tihog novca koju je Majkl Koen dogovorio od Trampa porno glumici Stormi Danijels. Isplata od 130.000 dolara imala je za cilj da je spreči da objavi svoju tvrdnju da je imala odnos sa Trampom pre izbora 2016.
Koen se u avgustu 2018. izjasnio krivim za prikrivanje prihoda od Porezne službe, davanje lažnih izjava i „isplatu 280.000 dolara da bi se ućutkale dve žene koje su inače planirale da javno govore o svojim navodnim aferama sa predsedničkim kandidatom“, navodi se u saopštenju. Ministarstva pravde.
U objavi na svojoj platformi Truth Social u subotu, Tramp je rekao da očekuje da će biti uhapšen u utorak i pozvao svoje pristalice da protestuju protiv vlasti ako bude pritvoren i optužen.
On je objavio dugačku izjavu u kojoj je istragu opisao kao „politički lov na veštice koji pokušava da skine vodećeg kandidata, daleko, u Republikanskoj stranci“.
„Nisam uradio apsolutno ništa loše“, rekao je, pre nego što je kritikovao „korumpirani, pokvareni i naoružani pravosudni sistem“.
Međutim, vredi napomenuti da je portparol gospodina Trampa rekao da nije obavešten o bilo kakvom hapšenju.
