IDIOKRATIJA
Image default

Haos na američkim i evropskim bankama

Rojters je nedavno pisao sledeće: Evropske banke su uvučene u globalni poraz dok realnost visokih stopa pogađa kuću.

Akcije evropskih banaka pale su u petak nakon dramatične rasprodaje američkih zajmodavaca jer se širila zabrinutost da će sektor biti ranjiv na rastuću cenu novca.

Evropski bankarski indeks STOKSKS (.SKS7P) pao je za više od 4%, postavljen za najveći jednodnevni pad od početka juna, uz pad kod većine velikih kreditora, uključujući HSBC (HSBA.L), pad od 4,5% i Deutsche Bank (DBKGn .DE), pad od 7,9%. Akcije italijanskog UniCredita (CRDI.MI) i Intesa Sanpaolo (ISP.MI) takođe su naglo pale.

Globalni pad u bankarskim akcijama podstakla je Banka iz Silicijumske doline (SVB), glavni bankarski partner za tehnološki sektor SAD, koja je bila prinuđena da prikupi novi kapital nakon prodaje paketa obveznica sa gubitkom kako bi zadovoljila zahteve štediša za gotovinom.

Već u modricama, sektor bi se kasnije u petak mogao suočiti sa novim naletom previranja ako podaci o zapošljavanju u SAD budu ukazivali na dalje povećanje kamatnih stopa.

Akcije u velikim američkim bankama kao što su JPMorgan Chase & Co (JPM.N) i Citigroup (C.N) ponovo će pasti kada se Volstrit ponovo otvori.

Reuters Graphics Reuters Graphics

 

ŠTA SE TAČNO DOGODILO

Banka Silicijumske doline propala je u petak u najvećoj bankarskoj propasti još od doba finansijske krize 2008. godine, uzburkavši globalna tržišta i nasukavši milijarde dolara koje pripadaju kompanijama i investitorima. Zabrinute štediše su formirale redove ispred filijala SVB-a u nadi da će povući sredstva iznad 250.000 dolara zagarantovanih federalnim bankarskim propisima.

Posledice skupljanja usledile su nakon izveštaja da SVB nije imao glavnog direktora za rizike u mesecima koji su prethodili kolapsu, dok više od 90% njenih depozita tj više od 212 milijardi dolara nije bilo osigurano.

Za sada se činilo da je zabrinutost zbog zaraze drugim oblastima finansijskog sistema ograničena na kriptovalute rano u subotu.

Ali SVB, sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji, drži depozite od oko jedne desetine veličine JPMorgana, najveće američke banke. Naglo je propao nakon što nije uspeo da prikupi novac kako bi zadovoljio potražnju za povlačenjem nakon što je rekao da je prodao oko 21 milijardu dolara hartija od vrednosti iz svog portfelja, što je rezultiralo gubitkom od 1,8 milijardi dolara u prvom kvartalu.

Blumberg je procenio da SVB posluje sa skoro polovinom svih američkih startap kompanija koje podržavaju rizični kapital i 44% američkih tehnoloških i zdravstvenih kompanija koje su prošle godine izašle na berzu.

Te kompanije, koje se oslanjaju na jeftin novac i dobru volju investitora u potrazi za “jednorogom” – start-up sa vrednošću od milijardu dolara, ali malo kroz gotovinski tok – teško su pogođene rastućim kamatnim stopama.

SVB je po pisanju Wallstreet Journal-a, bio opterećen korišćenjem kratkoročnog novca od štediša za ulaganje u imovinu koja nije mogla da se brzo istovari da bi se zadovoljila povlačenja klijenata kada je prestalo finansiranje novih štediša.

Lakše da objasnim šta se dogodilo sa ovim pitanjem: Šta se desi kada previše ljudi pokuša da podigne sav svoj novac iz banaka?

Do bankrota dolazi kada velike grupe štediša istovremeno povlače svoj novac iz banaka na osnovu straha da će institucija postati nesolventna. Sa više ljudi koji povlače novac, banke će potrošiti svoje gotovinske rezerve i na kraju završiti u neplaćanju.

 

Tokom velike depresije postojao je fenomen koji je pogoršao ekonomske probleme nacije, a taj fenomen je predstavljao talas bankarske panike ili „proganjanje banaka“, tokom kojeg je veliki broj zabrinutih ljudi povlačio svoje depozite u gotovini, primoravajući banke da likvidiraju kredite i to je često dovodilo do bankrota.

Gradjani u SAD su sada sve nezadovoljniji i čak pišu komentare da bi trebali uzeti pozajmice od Ukrajine, sugerišući da su dali previše novca u tom ratu.

Podrška američke javnosti za pružanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć je omekšala kako je prošlo godinu dana od rata, prema novoj anketi Centra za istraživanje javnih poslova Asošiejted pres-NORC.

Četrdeset osam odsto kaže da se zalaže za to da SAD obezbede oružje Ukrajini, 29 odsto je protiv, a 22 odsto kaže da nije ni za ni protiv. U maju 2022, manje od tri meseca nakon rata, 60 odsto odraslih Amerikanaca reklo je da se zalaže za slanje oružja Ukrajini.

Upamtite ova studija je bila napravljena pre godišnjice od početka rata kao i ovih dešavanja, sada možemo samo da se pitamo da li se još više povećala.

Slični postovi

Novo Otkriće: Šta Su Zaista Amerikanci Uništavali ovih dana, NLO?

Nikola Milnovic

Južna Koreja pokreće istragu o smrti dve osobe dana nakon primanja Covid-19 vakcine kompanije AstraZeneca

Nikola Milnovic

TAJNI NACISTIČKI PROJEKAT ‘RIESE’, POLJSKA (PHOTO)

0 0 glasovi
Article Rating
Pretplati se
Obavesti o
0 Comments
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x
INFINITUM FORM Agencija