Dugo se nije znalo da je Bil Gejc eventualno postao najveći zemljoposednik poljoprivrednog zemljišta u Sjedinjenim Državama. To je zato što je nekako tiho to činio, i mnogi se pitaju zašto? koji mu je zaista cilj? Pravog i tačnog odgovora nema, ali ukoliko malo istražimo, možda možemo i saznati.
Za mnoge investitore, poljoprivredno zemljište nije bilo na radaru kao klasa imovine koja se može investirati sve do početka ove godine, kada je otkriveno da najveći vlasnici američkog poljoprivrednog zemljišta nisu niko drugi do Bil i Melinda Gejc.
Nedavni izveštaji u kojima se detaljno opisuje obim Gejcovog vlasništva nad zemljom izazvali su kritike nekih zagovornika zaštite životne sredine i poljoprivrednika, koji kažu da izgleda da postoji kontradikcija između njegovog javnog zalaganja za zaštitu životne sredine i njegove lične investicione strategije.
Drugi su spekulisali da bi kupovina poljoprivrednog zemljišta mogla biti deo ukupnih klimatskih napora milijardera. Bil Gejc je rekao da u svakom slučaju nema veze. Ali novi detalji o kupovinama – i diskusija koja ih okružuje – služe kao važan podsetnik da milijarderi mogu skladištiti svoje ogromno bogatstvo na raznim neočekivanim mestima i da često može doći do napetosti između njihovih ličnih ulaganja i njihovih više objavljenih filantropskih aktivnosti rad.
NBC Njuz je u utorak izvestio da su Gejcovi u poslednjih 10 godina stekli više od 100,000 hektara obradive zemlje u Sjedinjenim Državama. Te kupovine, obavljene uz pomoć firme Cascade Investment sa sedištem u Vašingtonu, i brojnih shell kompanija, obuhvataju poljoprivredno zemljište u skoro 20 država koje uzgajaju povrće poput šargarepe, soje i krompira (od kojih neki završavaju u pomfritu McDonald’s) . Ovi detalji dolaze nakon što je u januaru poljoprivredna kuća Land Report izvestila da su tehnološki milijarder i njegova supruga najveći vlasnici privatnog poljoprivrednog zemljišta u zemlji. Analiza NBC Njuz-a takođe je identifikovala Gejca kao najvećeg vlasnika poljoprivrednog zemljišta u SAD -u.
Skoro 300.000 akra je mnogo zemljišta za posedovanje od strane jedne porodice ili privatnika, ali to je još uvek samo mali deo od procenjenih 911 miliona akra obradivog zemljišta u SAD -u. Iako se čini da je Gates jedan od najvećih vlasnika privatnog poljoprivrednog zemljišta u zemlji, nije daleko od toga da želi da uključi poljoprivredno zemljište u svoju investicionu strategiju.
Prema nedavnim izveštajima, i druge velike finansijske kompanije su pokušale da kupe poljoprivredno zemljište, čak i ako nemaju umešanost u svakodnevne poljoprivredne poslove. Land Report, prodajno mesto koje je Gejca proglasilo najvećim poljoprivrednim vlasnikom, beleži i nekoliko drugih porodica koje polažu pravo na preko 100.000 akra. Američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da oko 30 odsto američkog poljoprivrednog zemljišta iznajmljuju vlasnici koji su zemljoposednici i ne bave se poljoprivredom, poput Gejca.
Sve ovo treba reći da ne treba čuditi što Bil Gejc, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, ulaže kako bi služio svojim finansijskim interesima.
„To je dobra investicija“, rekao je Johnathan Hladik, poljoprivrednik i direktor politike Centra za ruralna pitanja. “Pametno je, stabilno je, a posebno u poslednjih nekoliko decenija čini se da cena zemljišta raste”.
Ipak, Gejcovo vlasništvo nad zemljom privuklo je posebnu pažnju jer je milijarder pokušao da se proslavi u zastupanju klime. Gates trenutno promoviše knjigu na tu temu i pozicionirao je sebe i Gejc fondaciju kao lidera u tome kako bi trebalo da izgleda budućnost poljoprivrede, posebno u pogledu tehnologije.
Jedan farmer iz Džordžije i zagovornik zaštite životne sredine, John Kuarterman, rekao je za NBC da se, iako je očekivao da će Gates podstaći održivije postupke nakon kupovine poljoprivrednog zemljišta u blizini, njegova kupovina tog zemljišta nije mnogo promenila. Nacionalni sindikat poljoprivrednika predložio je da bi sve veći broj vlasnika nepoljoprivrednika poput Gejca koji otkupljuje poljoprivredno zemljište-i daje ga u zakup-mogao dovesti do prakse koja šteti životnoj sredini: Kratkoročnim poljoprivrednicima koji iznajmljuju zemljište manje je verovatno da će potrajati dugo termini očuvanja, tvrdi organizacija, a vlasnici nepoljoprivrednici nemaju iskustvo da „shvate važnost zaštite prirodnih resursa“.
U širem smislu, Gejc i drugi bogati kupci poljoprivrednog zemljišta takođe su kritikovani zbog doprinosa koncentraciji vlasništva nad zemljištem. Budući da obično mogu dati veće ponude od onoga što lokalni poljoprivrednici mogu priuštiti, manje ljudi na kraju poseduje vlastito poljoprivredno zemljište.
Što se tiče sumnje da Gejc ovo čini zbog zaštite klime, on je ipak na reditu ovo demantovao, činilo se da je milijarder pokušao da odvoji svoje zagovaranje klime i svoja lična ulaganja na pitanje o svom bogatstvu zemlje. „Moja investiciona grupa je odlučila da to uradi. Nije povezano sa klimom. Poljoprivredni sektor je važan ”, rekao je u postu, pre nego što je dodao opširniji komentar o krčenju šuma i biogorivima.
Pre svega po meni glavni razlog je novac, poljoprivredno zemljište donosi solidne prinose investitorima, pogotovo kada ti investitori imaju novac da kupe toliko zemlje.
Poljoprivredno zemljište je istorijski ostvarivalo snažne stvarne prinose iz dva različita izvora: zakupnine i useva, i apresijacije kada se osnovna imovina proda. Između 1992. i 2020. godine, prosečan godišnji prinos od obradivog zemljišta bio je 10,9%, u poređenju sa 7,87% za berzu i 6% za zlato. Osim toga, poljoprivredno zemljište je klasa imovine sa izuzetno niskom promenljivošću. U istom vremenskom periodu volatilnost poljoprivrednog zemljišta iznosila je 6,84%, dok je nestabilnost berze bila 16,9%, a zlata 14,8%.
Inače većinu ovog zemljišta poseduje Cascade Investment, firma koju je Gejc unajmio da brine o delu njegovog bogatstva.
Predstavnik kompanije odbio je komentarisati izveštaje o Gejcovom zemljištu i o specifičnim zemljišnim posedima, osim što je rekao da “veoma podržava održivu poljoprivredu”.
Cascade takođe drži udeo u proizvođačima proteina biljnog porekla Beiond Meat and Impossible Foods, kao i proizvođaču poljoprivredne opreme John Deere. Po obe tačka, čini se da postoji sinergija sa poljoprivrednim zemljištem, i da Bil Gejc sve više stavlja uticaj na ovaj ogranak.
Osim toga, Gejcovi su podržali mnoštvo agro -prehrambenih startupova – bilo putem svoje privatne Fondacije Bill & Melinda Gates ili drugih investicionih sredstava – uključujući kompanije za zaštitu useva AgBiome i Enko Chem, platformu za podatke o mlečnim proizvodima Stellapps, igrača za smanjenje otpada hrane Apeel Sciences i proizvođač mesa iz laboratorije Memphis Meats.
Bill je takođe preuzeo vođstvo u Breakthrough Energi Ventures (BEV), fondu usmerenom na rešenja za klimatske promene, gde predsedava odborom u kome se nalaze pravi Davosi članova, uključujući glavnu osobu Amazona Jeffa Bezosa, Virgin -a Richarda Bransona, Teslinog Elona Muska, Alibabinog Jack Ma -a, Masaioshi Son iz SoftBank -a i Mukesh Ambani iz Reliance Industries.
U svakom slučaju, ono što Bil i Melinda i njihova razgranata mreža preduzetnika, inovatora i poslovnih ljudi imaju priliku da stvore najveći svetski poligon za testiranje novih poljoprivrednih i prehrambenih tehnologija.
Možda se ne bismo trebali plašiti Gejcovog vlasništva nad zemljištem. Umesto toga, trebali bismo biti oprezni zbog činjenice da toliko našeg poljoprivrednog zemljišta – toliko kritičnog za proizvodnju hrane i održavanje okoline- može završiti u rukama samo jedne ili dve osobe, a oni nisu jedini koji kupuju zemlju, tu su i drugi milijarder.
Kako neki finansijski eksperti kažu: “„Otišli ste na kupovinu farme i dali zakup gotovine u zakup i gledaćete oko 2,5% povrata na svoj kapital“.
Fondacija Bill & Melinda Gates deluje pomalo poput Svetske banke, koristeći svoju finansijsku moć i moć da preuzme kontrolu nad poljoprivredom i utiče na vladinu i institucionalnu poljoprivrednu politiku. Ubedljivo najveći finansijer Konsultativne grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja, Gates je uspešno ubrzao prenos istraživanja i semena iz naučnoistraživačkih institucija u korporacije zasnovane na robi, centralizujući i olakšavajući piratstvo intelektualne svojine i monopole semena putem zakona o intelektualnoj svojini i propisa o semenu.
Bil Gejc govori da ova njegova investicija u zemlju nema nikakve veze oko borbe za klimu, medjutim neke njegove izjave deluju da ovo zaista ima veze sa klimom, ovo je on izjavljivao.
Moramo doći do nulte emisije, a za to će nam trebati mnogo inovacija. Ali inovacija se neće dogoditi preko noći i biće potrebne decenije da zeleni proizvodi dostignu dovoljno velike razmere da naprave značajnu razliku.
U međuvremenu, ljudi širom sveta, na svim nivoima prihoda, već su na ovaj ili onaj način pogođeni klimatskim promenama. Skoro svi koji su sada živi moraće da se prilagode toplijem svetu. Kako se nivo mora i poplavna područja menjaju, moraćemo da preispitamo gde stavljamo kuće i preduzeća. Moraćemo da pojačavamo električne mreže, morske luke i mostove. Moraćemo da zasadimo više šuma i poboljšamo naše sisteme ranog upozoravanja na oluje.
Sada ostaje pitanje, da li je on ovu zemlju pokupovao zbog sigurne investicije, jer na taj način on ima sigurno sačuvano bogatstvo, gledajte na to kao na nekretnine, ili su mu planovi drugačiji, na ovaj način može da iznajmljuje zemlju i da na taj način uslovljava poljoprivrednike šta i kako da sade, ili pak on na kraju ima plan šta bi pravio.
Vrlo je moguće da on želi da se bori oko klime, medjutim opet kada nekoliko osoba poseduje toliko veliku zemlju, može doći do monopola, uništenja malih poljoprivrednika, i kontrole lanca ishrane.
Takodje hajte da uporedimo našu drevnu istoriju, sa ovim fenomenom. Recimo carevi su nastavili vladati Kinom više od 2000 godina. U ranim vremenima zemljom je vladao feudalni sistem, gde su gospodari bili vlasnici zemlje, a poljoprivrednici su obrađivali polja. Kasnijih godina carstvom su upravljali službenici državne službe koji su upravljali gradovima, prikupljali poreze i sprovodili zakone. Zar ovo nije slično kada što se sada dešava.
U Kineskoj istoriji farmeri nisu mogli da izdrže brojne namete ovih vlasnika zemlje, stoga bankrotirali su, i nisu mogli platiti poreze. Vlada nije mogla skupiti porez od bogatih jer su kontrolisali poresku politiku, i tako su neke dinastije padale.
Ne želim da ništa loše sugerišem, ali brojni drugi milijarderi takodje kupuju zemlju i to iz bizarnih razloga.
Milijarder Marc Lore zabrinut je zbog sve veće razlike u bogatstvu u Americi. Njegov odgovor? Napravite novi utopijski grad.
Želi da kupi jeftino zemljište na Zapadu ili u Apalačiji i stvori grad, nazvan Telosa – izveden iz starogrčke reči koja znači „najveća svrha“. U gradu bi se nalazila zatvorena poljoprivreda, energetski efikasne zgrade, autonomni električni automobili i brzi prevoz.
Ali najnoviji koncept je kako bi zemljište bilo u vlasništvu: bilo ko bi mogao da gradi kuće i prodaje ih, ali grad bi zadržao vlasništvo nad zemljištem ispod.
U teoriji, vrednost tog zemljišta će vremenom rasti. Lore predviđa da bi s rastom grada zemljište na kraju moglo vredeti 1 bilion dolara, i godišnje zarađivati 50 milijardi dolara od ulaganja koja bi se koristila da bi se osiguralo da svaki građanin – bez obzira na prihod – ima jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, dobrim školama, parkovima, sigurne ulice i prevoz. Lore to naziva „ekvitizmom“ ili zaokretom u kapitalizmu.
„Pokušavam da stvorim novi model za društvo, gde se bogatstvo stvara na pošten način“, objasnio je Lore iz svoje kuće na jezeru u Nju Džersiju. „Ne opterećuje bogate; ne povećava poreze. To jednostavno vraća građanima i ljudima bogatstvo koje su pomogli u stvaranju. ”
Mene ipak ovo podseća na utopiju, u kojoj opet najbogatiji sve poseduju. Da li nas čeka budućnost u kojoj ćemo se svi seliti u pametne eko utopijske gradove, i da će ova zemljišta prilično poslužiti tome? čini se da još za sada pravog odgovora nema zašto bogati kupuju toliko zemlje.
