Oko famoznog Velikog Reseta koji propapigra Svetski Ekonomski Forum postoji bezbroj teorija zavere koje su često previše bizarne, pa čak i uvrnute, medjutim kada sve to stavimo u stranu i pogledamo činjenice, Veliki Reset i dalje predstavlja čudnu i uvrnutu stvar.
Pravo Veliko resetovanje
Magične reči su „kapitalizam zainteresovanih strana“, koncept koji predsednik VEF-a Klaus Švab koristi decenijama i koji zauzima ponosno mesto u Velikom planu resetovanja VEF-a iz juna 2020. Ideja je da globalni kapitalizam treba da se transformiše tako da korporacije ne služe isključivo na služenje akcionarima, već i da postaju čuvari društva stvaranjem vrednosti za kupce, dobavljače, zaposlene, zajednice i druge ‘zainteresovane strane’.
Način na koji VEF vidi kako se kapitalizam zainteresovanih strana sprovodi je niz „partnerstava sa više zainteresovanih strana“ koja okupljaju privatni sektor, vlade i civilno društvo u svim oblastima globalnog upravljanja.
Ideja kapitalizma stejkholdera i partnerstava sa više zainteresovanih strana mogla bi zvučati toplo i nejasno, dok ne kopamo dublje i shvatimo da to zapravo znači da se korporacijama da više moći nad društvom, a manje demokratskim institucijama.
Plan iz kojeg je nastao Veliki reset nazvan je Globalna inicijativa za redizajn. Inicijativa koju je izradio VEF nakon ekonomske krize 2008. godine sadrži izveštaj od 600 stranica o transformaciji globalnog upravljanja.
U viziji VEF-a, „glas vlade bi bio jedan od mnogih, a da ne bi uvek bio konačni arbitar“. Vlade bi bile samo jedna zainteresovana strana u modelu globalnog upravljanja sa više aktera. Haris Glekman, viši saradnik na Univerzitetu u Masačusetsu, opisuje izveštaj kao „najsveobuhvatniji predlog za redizajn globalnog upravljanja od formiranja Ujedinjenih nacija tokom Drugog svetskog rata“.
Ko su ti drugi, nevladini akteri? VEF, najpoznatiji po svom godišnjem sastanku bogatih pojedinaca u Davosu, u Švajcarskoj, sebe opisuje kao međunarodnu organizaciju za javno-privatnu saradnju. Partneri VEF-a uključuju neke od najvećih kompanija u oblasti nafte (Saudi Aramco, Shell, Chevron, BP), hrane (Unilever, The Coca-Cola Compani, Nestle), tehnologije (Facebook, Google, Amazon, Microsoft, Apple) i farmaceutskih proizvoda (AstraZeneca , Fajzer, Moderna).
Umesto da korporacije služe mnogim stejkholderima, u modelu globalnog upravljanja sa više zainteresovanih strana, korporacije se promovišu da budu zvanični stejkholderi u globalnom donošenju odluka, dok su vlade potisnute u jednu od mnogih zainteresovanih strana. U praksi, korporacije postaju glavni akteri, dok vlade preuzimaju ulogu pozadi, a civilno društvo se uglavnom bavi izlogom.
Možda najsimboličniji primer ove promene je kontroverzni sporazum o strateškom partnerstvu koji su Ujedinjene nacije (UN) potpisale sa VEF-om 2019. Haris Glekman ovo opisuje kao potez da se UN pretvori u javno-privatno partnerstvo, stvarajući posebno mesto za korporacije unutar UN.
Tehnološki giganti kontrolišu tehnološke gigante
Još jedan orijentir u razvoju kapitalizma zainteresovanih strana može se naći u sektoru velikih tehnologija. Kao deo svoje mape puta za digitalnu saradnju za 2020. godinu, generalni sekretar UN je pozvao na formiranje novog „strateškog i ovlašćenog tela na visokom nivou sa više zainteresovanih strana“. Opet, nije lako pronaći listu zainteresovanih strana, ali nakon nekog kopanja dugačke liste „učesnika okruglog stola“ za mapu puta su Facebook, Google, Microsoft i VEF.
Iako su funkcije postavljene za ovo novo telo prilično nejasne, organizacije civilnog društva strahuju da će se svesti na to da Big Tech stvori globalno telo koje će upravljati sobom. Ovo rizikuje da institucionalizuje otpor ovih kompanija protiv efektivne regulative kako na globalnom tako i na nacionalnom nivou i da poveća njihovu moć nad vladama i multilateralnim organizacijama. Ako se telo ostvari, to bi mogla biti odlučujuća pobeda u tekućem ratu koji GAFAM (Gugl, Epl, Fejsbuk, Amazon i Majkrosoft) vodi sa vladama zbog utaje poreza, antimonopolskih pravila i njihove sve veće moći nad društvom.
Više od 170 grupa civilnog društva širom sveta potpisalo je još jedno otvoreno pismo generalnom sekretaru UN – ovog puta kako bi sprečilo formiranje tela za digitalno upravljanje. Generalnom sekretaru se obratio za komentar, ali nije odgovorio u vreme objavljivanja.
