16 .5. 2020 novinarka Arwa Mahdawi je za britanski Gardijan pisala kako muškarci redje nose maske što je još jedan znak da toksična muškost ubija.
Brojni muškarci (uključujući Trampa) misle da maske čine da izgledaju slabo – podsetnik koliko su rodni stereotipi štetni, piše ona.
Rezultati moje studije, Meta-analiza rodnih navika maski zasnovana na sociološkom parku (koja treba da bude objavljena u Journal of Arva’s Thoughts) bili su nedvosmisleni. Muškarci su jednako skloni da nose maske kao i žene. U pokrivanju lica, barem smo postigli rodnu ravnopravnost!
Sa velikim razočarenjem, dakle, moram da objavim da su moji nalazi opovrgnuti prilično snažnijom studijom. Novo istraživanje na 2.459 ljudi koji žive u SAD pokazalo je da je manje verovatno da će muškarci nositi maske za lice jer veruju da je nošenje maski „sramotno“, „znak slabosti“ i „nije cool“.
Istraživanje, koje su sproveli američki i britanski istraživači, takođe je pokazalo da je manje verovatno da će muškarci verovati da će biti značajno pogođeni Covid-19 nego žene. Što je ironično, jer postoji ogromna količina dokaza koji pokazuju da je veća verovatnoća da muškarci umru od koronavirusa. Istraživači još uvek pokušavaju da otkriju da li je to zbog biologije ili ponašanja.
Zanimljivo je da je studija otkrila da su polne razlike u namerama da se nosi maska za lice u osnovi nestale na mestima gde su maske postale obavezne. Drugim rečima: muškarci moraju biti primorani da nose maske više nego žene.
Činjenica da značajan broj muškaraca (uključujući Donalda Trampa) misli da maske čine da izgledaju slabo je još jedan podsetnik koliko su rodni stereotipi štetni. Pritisak da izgledaju teško ne samo da sprečava muškarce da nose maske, već ih sprečava da izraze svoje emocije i potraže pomoć za probleme mentalnog zdravlja. To je jedan od razloga što muškarci imaju 3,5 puta veće šanse da umru od samoubistva nego žene. Nespremnost da se pokaže bilo kakav znak slabosti takođe utiče na to zašto muškarci ne idu kod doktora koliko i žene i zašto je manje verovatno da će preduzeti preventivne zdravstvene mere. Toksična muškost ubija.
Ali ova ista novinarka je samo dva meseca kasnije napravila sledeći članak: “Sramiti ljude koji odbijaju da nose maske za lice nije dobro”
Da, oni su sebični. Da, oni dovode živote u opasnost. Ali da li zaslužuju da budu žrtve klevete? Ne.
Da, ljudi koji odbijaju da nose maske za lice su sebični. Da, oni dovode živote u opasnost. Ali da li zaslužuju da budu ocrnjeni i javno osramoćeni? ne mislim tako. Ne samo zato što je javno sramotenje često neefikasno, već zato što oni ovde nisu najveći zlikovci: ljudi koji zaista zaslužuju naš bes su javne ličnosti i autoriteti – svi od generalnog hirurga SAD do predstavnika Svetske zdravstvene organizacije – koji do nedavno nam je rekao da su maske beskorisne ako ne i opasne, pre nego što smo se okrenuli i insistirali da ih svi nosimo.
Kako sad?
Da li želite da sloboda govora napreduje? Onda to mora da se reguliše, sada više nego ikad
Verovali ili ne ovo je još jedan naslov jednog od članaka Gardijana.
Članak govori sledeće: Zakon o bezbednosti na internetu u Velikoj Britaniji izgleda kao noćna mora cenzora, ali ovu debatu moramo da shvatimo ozbiljno.
„Pljeskavice“ od crva bi mogle da reše glad u svetu, tvrde naučnici – da ovo je članak Ny Posta.
Ovo može biti ne baš srećan obrok.
Ovi jezivi puzavci
bi mogli biti ključ za rešavanje gladi u svetu – jedući ih kao hranu.
Sluzava stvorenja poznata kao crvi od brašna, baš kao što im ime govori, mogu se pretvoriti u lis. Južnokorejski naučnici su skuvali crve brašnare, ili larve buba, zajedno sa šećerom da bi napravili „meso“ – i tvrde da ima autentičan ukus.
„U poslednje vreme jedenje insekata postalo je interesantno zbog sve veće cene životinjskih proteina, kao i zbog povezanih ekoloških problema“, rekao je dr Hi Čo, vođa projekta sa Univerziteta Vonkvang, u saopštenju za štampu.
Pošto se procenjuje da će globalna populacija dostići 9,7 milijardi do 2050. godine – što je veliki skok u odnosu na našu sadašnju populaciju od skoro 8 milijardi – alternative za meso su veoma tražene zbog njihovog manjeg uticaja na životnu sredinu.
Klimatske promene su delimično podstaknute emisijama krava – zbog metana koji oni proizvode – otuda i potreba za zamenama za govedinu.
Za one koji nisu voljni da se rastanu sa svojim pljeskavicama, naučnici su možda pronašli rešenje sa crvima od brašna: mlevenjem ih i začinjavanjem da imaju ukus baš kao prava stvar.
U stvari, stvorenja su odličan izvor hranljivih materija koje su potrebne telu, slično kao i meso, prema istraživačima, i pokazalo se da smanjuju holesterol i upale dok poboljšavaju srčani ritam.
“Insekti su hranljiv i zdrav izvor hrane sa velikim količinama masnih kiselina, vitamina, minerala, vlakana i visokokvalitetnih proteina – što je kao meso”, rekao je Čo. „Crv od brašna sadrži korisne esencijalne aminokiseline i bogat je nezasićenim masnim kiselinama.“
Članci iz prošle godine nam govore da evropski gradovi crve polako stavljaju na meni
BRISEL — Osušeni žuti crvi od brašna uskoro bi mogli da dođu na police supermarketa i restorana širom Evrope.
27 zemalja Evropske unije dalo je zeleno svetlo u utorak na predlog da se larve buba Tenebrio molitor stave na tržište kao „nova hrana“.
Ovaj potez je usledio nakon što je agencija EU za bezbednost hrane ove godine objavila naučno mišljenje u kojem se zaključuje da su crvi bezbedni za jelo. Istraživači su rekli da su crvi, bilo da se jedu celi ili u obliku praha, užina bogata proteinima ili sastojak druge hrane.
