Rovan Atkinson je okrivljen za lošu prodaju električnih automobila u izveštaju Doma lordova. Atkinson, poznat po seriji Mr Bin i Crna guja, našao se nedavno u centru drame iz stvarnog života.
Lordovom komitetu za životnu sredinu i klimatske promene rečeno je da je glumac, 69, delimično kriv za “oštećenje“ javne percepcije električnih vozila (EV).
Novi automobili na benzin i dizel biće zabranjeni od 2035. godine prema premijerovoj strategiji neto nula. Ta zabrana bi trebalo da podstakne vozače da počnu da kupuju EV, ali usvajanje je bilo sporije nego što su se zagovornici strategije nadali.
“Jedan od najštetnijih članaka bio je komentar koji je napisao Rovan Atkinson u Gardijanu, a koji je grubo razotkriven“, rekla je grupa za pritisak Zelene alijanse kolegama.
Atkinson je opisao električne automobile kao „bez duše“
Atkinson, koji je diplomirao elektrotehniku i sisteme upravljanja, opisao je električna vozila u članku mišljenja iz juna 2023. kao “pomalo bezdušne“, ali „divne mehanizme“.
Napisao je: “Ali sve više se osećam pomalo prevareno… Osećam da se naš medeni mesec sa električnim automobilima bliži kraju, i to nije loše.
Njegov članak je izazvao reakciju zagovornika električnih vozila, koji su ga optužili da pogrešno predstavlja trenutno stanje tehnologije baterija.
Sajmon Evans, sa veb stranice Carbon Brief, napisao je: “Najveća greška gospodina Atkinsona je što nije prepoznao da električna vozila već nude značajne globalne prednosti za životnu sredinu, u poređenju sa automobilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kombinacija viših troškova kupovine, nedovoljne infrastrukture za punjenje i mešovitih poruka odvraćaju neke vozače da pređu na EV, upozorili su mnogi.
Ovo je sve u redu, i zaista električni automobili mogu pomoći manjem zagadjenju planete, medjutim zar se ne sme uopšte pričati i o mogućim njihovim negativnim efektima? Ako ne sme to je onda agenda, koja se mora sprovesti uprkos kritici.
Samo neki primeri: Kada je baterija oštećena, ona može generisati mnogo toplote i izazvati požar, a ispuštaće neverovatno otrovan gas. Pored toga, za ljude, otpadne baterije imaju mnogo potencijalnih opasnosti, a visoke koncentracije litijuma mogu da izazovu veliku štetu ljudskom nervnom i endokrinom sistemu. Naravno ne znači da će se ovo desiti, i da sve nije zaštićeno, ali valja pričati zar ne?
O ovom su pisali: IOP Conference Series: Earth and
Environmental Science, u članku: Opasnosti baterija električnih automobila i njihove
Reciklaže
Članak Scientific American, kaže: baterije električnih vozila su opasne za popravku. Evo zašto mehaničari ipak to rade.
Popravljanje baterija za automobile i e-bicikle štedi novac i resurse, ali izazovi koče industriju.
Otprilike tri puta dnevno, Rič Benoa dobija poziv u svoju prodavnicu automobila, The Electrified Garage, od vlasnika starijeg Tesla Modela S čiji je akumulator počeo da se kvari. Baterija, koja je nekada pružala domet od nekoliko stotina milja, odjednom bi mogla da izdrži samo 50 milja sa jednim punjenjem. Ovi automobili su često van garancije, a troškovi zamene baterije mogu premašiti 15.000 dolara.
Za većinu proizvoda, popravka je pristupačnija opcija od zamene. A u teoriji, mnoge od ovih Teslinih baterija mogu da se poprave, rekao je Benoa, koji vodi jednu od retkih nezavisnih servisa fokusiranih na Teslu u Sjedinjenim Državama.
Ali zbog uključenog vremena i obuke, bezbednosnih razloga i složenosti popravke, Benoa je rekao da bi račun za popravku jednog akumulatora u njegovoj radnji mogao da iznosi više od 10.000 dolara – više nego što je većina potrošača spremna da plati. Umesto toga, rekao je, mnogi biraju da prodaju ili doniraju svoje staro vozilo i kupe potpuno novu Teslu.
Tu je daljne pitanje, koje glasi i o kojem je pisao medij kcrw: EV baterije su toksične i teže 400 kila. Gde ih bacaju?
Niko od ovih zagovornika zelene energije takodje neće zasuti rukave i otići na polja odakle se vadi litijum, koji je potreban za ove baterije, evo članak Euronews-a, koji govori sledeće: Na slikama: ‘litijumska polja’ Južne Amerike otkrivaju tamnu stranu naše električne budućnosti.
Polja ekstrakcije litijuma u Južnoj Americi snimio je vazdušni fotograf u zadivljujućoj visokoj rezoluciji.
Ali dok slike mogu da oduzimaju dah za gledanje, one predstavljaju mračnu stranu našeg sveta koji se brzo naelektrisava.
Litijum predstavlja put iz našeg oslanjanja na proizvodnju fosilnih goriva. Kao najlakši poznati metal na planeti, sada se široko koristi u električnim uređajima od mobilnih telefona i laptopova, do automobila i aviona.
Litijum-jonske baterije su najpoznatije po napajanju električnih vozila, za koje je predviđeno da do 2030. godine čine do 60 odsto prodaje novih automobila. Baterija modela Tesla S, na primer, koristi oko 12 kg litijuma.
Ove baterije su ključ za laganu, punjivu snagu. Kako sada, potražnja za litijumom je bez presedana i mnogi kažu da je ključna za prelazak na obnovljive izvore energije.
Međutim, ovo ne dolazi bez troškova – iskopavanje hemijskog elementa može biti štetno po životnu sredinu.
Nemački fotograf iz vazduha Tom Hegen specijalizovan je za dokumentovanje tragova koje ostavljamo na površini zemlje. Njegov rad pruža pregled mesta na kojima izvlačimo, prečišćavamo i trošimo resurse sa njegovom najnovijom serijom koja otkriva “litijumski trougao“.
Ovaj region bogat prirodnim naslagama nalazi se na mestu gde se spajaju granice Čilea, Argentine i Bolivije. A otprilike jedna četvrtina je uskladištena u solanama Salar de Atacama u severnom Čileu (ne u centru Evrope odakle zagovornici zelene energije kritikuju Rovana Atkinsona).
Zašto su polja tako šarena?
Žive nijanse litijumskih polja, ili bara, uzrokovane su različitim koncentracijama litijum karbonata. Njihove boje mogu varirati od ružičasto bele, preko tirkizne, do visoko koncentrisane, kanarinsko žute.
Bilo koja vrsta ekstrakcije resursa je štetna za planetu. To je zato što uklanjanje ovih sirovina može dovesti do degradacije tla, nestašice vode, gubitka biodiverziteta, oštećenja funkcija ekosistema i povećanja globalnog zagrevanja.
Ali kada razmišljamo o ekstrakciji, mislimo na fosilna goriva poput uglja i gasa. Nažalost, litijum takođe potpada pod isti kišobran, uprkos tome što utire put za električnu budućnost. Litijum se može opisati kao neobnovljivi mineral koji omogućava obnovljivu energiju – često se reklamira kao sledeća nafta.
Ali koga briga za ovo, ajmo kriviti glumca Rovana Atkinsona koji je izrazio samo svoje mišljenje, čak nije ni pozvao na bojkot protiv električnih automobila, to onda možemo zvati propagiranjem agende koju ne smete kritikovati.
